Трибина “Мисионарског дело Архимандрита Гаврила”, 20.06.2017. на Бежанијској коси у Београду
Путовање ка сећањима – тако би се могла назвати трбина која је одржана 20.06.2017. у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси у Београду. Присетио сам се тада својих снова о томе да ће интернет мисионарско дело Архимандрита Гаврила Лепавинског заувек променити мисију цркве у савременом свету. У почетку сам о томе могао само да сањам, док је отац Гаврило имао визију и чврсту веру у то. Веровао сам оцу Гаврилу да радимо јако важне ствари. Првих година нисам знао зашто то радимо, али моје није било да знам, већ да слушам и испуњавам своје послушање. Отац Гаврило се интернет мисионарским делом бавио из љубави према људима и послушању према надлежном епископу. Све што је радио у интернет свету радио је искључиво из љубави према својој духовној деци. Љубав је био његов једини мотив. Он је радио из љубави, а ја из послушности. Отац Гаврило је имао визију која је била толико снажна да се истовремено претварала у стварност, живели смо Очеву визију.
Љубав коју је отац Гаврило уградио у свој интернет мисионарски рад убрзо му се почела враћати. Стоструко му се враћала љубав коју је давао својој духовној деци са којима је био у контакту преко интернета. Многи од њих почели су се укључивати у његов мисионарски рад. Хтели су да буду део очевог мисионарског рада. Отац Гаврило није имао своју рођену децу, али је око себе имао хиљаде своје духовне деце. Отац Гаврило је волео своју децу, он их је духовно подизао и бринуо о њима. Након петнаест година мисионарског рада, отац Гаврило је имао око 200.000 духовне деце који су пратили очев рад. Мисионарско дело оца Гаврила постало је јединствено у православном свету и то су препознали организатори Прве међународне конференције за дигиталне медије и православну пастирску бригу која је одржана у Атини, 2015. године. Организатори су позвали оца Гаврила да учествује у конференцији и да подели са осталим православним мисионарима своје искуство.
У априлу, 2017. године отац Гаврило се упокојио, напустио нас је физички, али духовно је и даље са нама. Са собом у други свет понео је велико богатство, оно једино богатство које човек након упокојења може да понесе са собом у други свет. Отац је понео са собом суштину православне вере – љубав ближњих. Очев интернет мисионарски рад и очева љубав према својој духовној деци које је путем интернета духовно подизао, биле су тема трибине која је организована 20.06.2017. у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси у Београду. У присуству 80-так људи причао сам о мисионарском раду Архимандрита Гаврила Лепавинског, његовој љубави према свима нама, о богатству које је отац Гаврило понео са собом у други свет и о мисионарском богатству које је оставио нама за потребе духовног узрастања.
АУДИО СНИМКА ТРИБИНЕ СА ФОТОГРАФИЈАМА:
Ненад Бадовинац,
Јул, 2017.
* * *
Коментар посетиоца одржане трибине: Помаже Бог драги Ненаде,
јутрос сам схватила да морам да ти се захвалим за ‘комадић неба’ које заиста јеси синоћ успео да нам пренесеш; оног истог, које је отац Гаврило зналачки ведрио и нама који га нисмо познавали. При томе си нас инспирисао. Мојој маленкости пробудио си наше осећање обавезе. Стојим иза синоћ изговорених речи да је твој труд и удео његовој мисији запажен, на славу Божију. Него, на почетку предавања си рекао да усрдно желиш да нам пренесеш делић онога сто си од њега добио. Потпуно си успео у томе. По дисању које смо понели са собом тврдим ти да је то чињеница. Наиме, при повратку са предавања, у аутобусу сам била окружена ретко дивним (до тада непознатим) људима са којима смо наставили леп духовни вез. Хвала на свему што чиниш, да олако не схватимо појам ‘богате заоставштине оца Гаврила’ и многих плодова његовог мисионарског рада. Слава Богу за све!
Искрено, твоја сестра у Христу Б.