Био сам изнова охрабрен, јер сам путовао у Њен загрљај, ишавши у посету Чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске и оцу Гаврилу, игуману манастира. Посета духовној Лепавинској оази ме увек изнова одушеви. Путовање из Бјеловара у Лепавину чини одушевљење мојој души, јер путовање моју душу лиши типичног урбаног живота и урбанизује ју на један необичан-другачији начин. Многе превоје и сеоске путеве је потребно проћи да би стигао до Лепавине. Цео пут пролазим довољно брзо да дођем за време дана, али путујем довољно споро да бих се припремио за необичан духовни урбанизам. У Лепавинској оази душа се урбанизује, јер и овде влада урбани начин живота. Овде су присутни многобројни ангели Божији, али и демонске силе и то у изненађујуће великом броју. Присуство демона на Светим местима је многоструко веће него у урбаним градовима. Овде у светињама, демони су често много активнији и овде воде жестоке борбе против људи. Но, њихова моћ овде је ограничена Божијим силама. У градовима су они већ победили у борбама против људи. Но, овде на Светим местима никако да добију своје борбе, тако да им је спречено да освоје и поробе свет. По Божијој промисли, од насртаја најјачих демона, Божија војска ангела чува ову Свету околину и људе.
Када сам стигао у Лепавину у сусрет мени са кључем од улазних врата цркве приближавао се отац Василије. Замолиио сам га да ми отвори врата цркве тако да сам могао да уђем и да се поклоним Чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске. Доживљај поклоника изједначава се са њиховим погледом на неки други свет, у којем све нестварно постаје стварно. Приближити се нестварном, човеку је било омогућено још од давнина, пре Хришћанства. Тада је духовни свет био близак људима, људи су га познавали и више му придоносили пажње него данас. Но тада је недостајала Божија Истина, која се на Земљу појавила тек појавом Христа и Хришћанства. Човек је духовност тражио на Земљи, јер се није могао одвојити од Земље и узвисити се ка Богу. Људи су раније претежно живели без спознаје о Сину Божијем и без Свете Причести као Свете Тајне којом се човек узвисује ка Богу и сједињује са Богом. У то време човек је познавао другачија духовна правила у којима су природне појаве испреплетене снагом људске душе утицале на човеков духовни живот. Пример су египатски жреци који су лако могли користећи такво “узвишено” магијско знање утицати на фараоне, али и на све остале људе. Била је велика моћ у тајном знању које се до данас пренело и постоји у облику црномагијског деловања. Таквим знањима могуће је и данас овладати човеким животом. Магијски утицај на човека постоји и данас. Тајна знања Египатских жреца су се пренела до данашњих времена, а данашњи савремени човек живећи у свом незнању помаже ширењу црномагисјког деловања. Данас постоје разни случајеви магијског деловања на човека.
Много људи са црномагијским искуствима сам упознао у Лепавини. Они долазе овде, надајући се да ће успети на Светом месту да се ослободе опасног и смртоносног утицаја злих демона. Многи су ми причали своје доживљаје. Увек ме изнова изненади њихово искуство, јер причају о начинима на које демони потакнути црномагијским маговима успевају да нападну и победе човека. Човек често није свестан да је под утицајем демона, поготово ако не верује у њихово постојање. У том случају се демони исмијавају човеку. Црква помаже Светим Тајнама против којих демони не могу да се боре, а изван цркве готово не постоје начин на који се човек може ослободити ове много-заступљене пошасти.
Након целивања Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Лепавинске, посетио сам оца Гаврила и тај дан дуго разговарао са њим. Отац је имао времена које ми је на најлепши начин поклонио, а ја сам опет успео да упијем неколико његових дивних духовних поука које ценим више него злато и драго камење. Те вечери сам пронашао белешке о лечењу од црне магије у једној очевој бележници на полици у којој је била занимљива прича за коју сам замолио оца да је објавим. Скупила се прашина на тој бележници коју нико од 1994. није отварао, а поготово тај лист где стоји писано: “Између болести и магијског деловања постоји тешка и јака повезаност. Скидањем црне магије престају болови и нестају болести, па чак и ако човек преживи ломове костију под утицајем црне магије. Потребно је ипак неко време да нестану све црномагијске последице. Постоје многи случајеви метастазираних тумора, међутим у том случају је тешко особи да се помогне и да јој се продужи живот. Технике деловања магова који се баве црном магијом су различити, а ефект је зависан од јачине и “стручности” рада. Црна магија може да утиче на комплетан човеков живот, правећи психичке проблеме и телесна обољење код људи. Многи су случајеви где се црномагијско деловање манифестује и примећује код особе коју знате као ведру и веселу са пуно оптимизма, а онда одједном она промени расположење и постаје данима хронично тужна, те јој се и лик промени. С временом је потребно прегледати ормаре и обратити пажњу да нису одсечени делови гардеробе или пак да су вам чарапе везане у необичне чворове. Посебном пажњом треба прегледати јастуке на којима спавамо. Никоме не треба давати властиту одећу. Никоме не дајте прамен косе. Узорци одеће или косе су идеални за црномагијске ритуале. У случају да у кући приметите било шта сумњиво, нпр: да су вам врата поливена капљицом крви, будите опрезни и реагујте на време, јер у много случајева то може бити сигнал о деловању црне магије” – Прочитано из бележнице оца Гаврила још давне 1994. године у којој је отац бележио белешке након разговора са посетиоцима манастира Лепавине.
Сећам се да је у то време много народа долазило у Лепавину како би се молитвама лечили од црномагијских утицаја. Када би се излечили, они би поново долазили да се захвале Богородици за услишене молитве, а нама верницима, би причали о својим искуствима и контактима са демонима. Највећа опасност долази од самих људи, а не од демона. Жречеви, магови и чаробњаци дозивају и потичу демоне својим злим и негативним мислима. Они призивају демоне у наш свет, те их негативним мислима усмеревају на одређену особу. Демони би без људских “савезника” у нашам свету били потпуно изоловани, и самовољно никада не би могли да уђу у наш свет. Они људи који у себи имају зле помисли и мржњу према другоме, побуђује демоне и на тај начин помажу црномагијским врачима да нападну туђе животе. По томе се лако може закључити да се многи људи чак и несвесно баве црномагијским деловањем, јер често своје негативне мисли усмеравају на своје ближње. Но будимо свесни да се свака наша негативна мисао усмерена на неку особу убрзо врати к нама у наше срца. С тога будимо опрезни и одбацимо негативне и зле помисли.
Многа знања која скривају тајне о снази људских мисли су скривена од нас, можда је боље не писати о томе. Уствари и Божијом вољом су многа тајна знања скривена од човека. На тај начин Бог жели да спаси човека од његове властите снаге коју је Бог дао човеку. Вероватно је Бог сакрио многа знања од нас чувајући нас од самоуништења, знајући природу људског хладног срца. Можда је Бог то знање дао само простодушним и безазленим људима, који су спремни живети Богу угодан живот.
Ненад Бадовинац,
Октобар, 2014.