>
Patrijarh Irinej i episkop Atanasije Rakita na monašenju
mati Melanije u manastiru Vavedenje – Beograd
Posao i obaveze odguraju čoveka u rutinu života. Ponekad napravimo pauzu i udahnemo duboko, bilo u obližnjem parku u centru grada, bilo na pašnjacima i u voćnjacima manastira Lepavine. Pre mesec dana prisustvovao sam iznošenju plaštanice na Veliki Petak i kasnije zajedničkom posluženju u manastirskoj trpezariji. Otac Gavrilo nam se pridružio, pa su nam oči zasjale od zadovoljstva. Jedan dečačić je izrecitovao „Oče naš“ i dobilo lepu pohvalu od o. Gavrila, za sledeći susret će sigurno naučiti još neke molitve. Onda smo u radosti dočekali Vaskrs, a uskoro i dan Arhangela Gavrila, čuvara moje obitelji i mojih predaka.
ikona Sv.Melanije u manastiru – Zrenjanin
Spremajući se za Krsnu slavu, odlučio sam da se postaram za trpezu. Prošle godine se prvi put kod mene slavila Slava, tada sam dao samo da se posveti vino, u manastiru Tresije, ali ove godine sam odlučio da ću imati i slavski kolač. Kada sam našao pekaru u kojoj će ga ispeći, smatrao sam da je sve rešeno. Bez mnogo muke su sve pripreme bile završene, ostaje mi samo da ujutro uzmem kolač. I da onda odem na Svetu liturgiju. U hramu Svetog Arhangela Gavrila sam bio samo jedanput, na jednom venčanju, kada sam se divio freskama i crkvenom obredu. Sutra ću ponovo biti u crkvi, da mi sveštenik blagoslovi slavski kolač, kako bi Bog primio žrtvu u spomen Svetog Arhangela.
Popodne me je nazvala mati Mihaila iz manastira Vavedenja, za neku informaciju. Dugo je već nisam video. Sutra ću posle Svete liturgije otići do nje, da podelimo slavski kolač. No ujutro pre nego što sam krenuo, zove me mati da dođem po nju, kako bismo zajedno otišli na Bogosluženje. Kaže mi kako je sinoć imala više telefonskih poziva te zbog nekih iskušenja nije stigla na liturgiju u Vavedenju, pa bi išla sa mnom u hram Arhangela Gavrila. Ujutro sam došao po nju, na sreću ipak neću biti sam na Slavi, a mati me je začudila rekavši: „Nenade, ti si niko i ništa, i ja sam niko i ništa, mi skoro ne postojimo koliko smo mali.“ Kasnije sam video suze u njenim očima. Govorila je kako je Bog velik, i kako arhangeli Gavrilo i Mihailo čine sve dobro za nas.
manastir Sv.Melanije – Zrenjanin
Kada smo ušli u hram, bilo je malo vernika. Mati je zamolila crkvenjaka da nam da svećnjak za moju slavsku sveću. Moj slavski kolač je bio najveći na stolu, pored njega je gorela velika sveća u visokom srebrnom svećnjaku. Nakon što je sveštenik osvetio kolač, mati je crkvenjaka zamolila da sveću ostavi u crkvi, a on ju je postavio pored ikone Presvete Bogorodice Lepavinske. Osećao sam radost gledajući kako svetlost moje slavske sveće obasjava Bogorodičinu ikonu.
Po izlasku iz crkve, otišli smo u posetu Centru za nezbrinutu decu. Za decu smo poneli poklone, a u nošenju kutija pomoglo nam je nekoliko devojčica. Jedna od njih je bila radoznala, pa pita mati Mihailu koliko ima godina, da li je monahinja, gde živi, može li i ona biti monahinja, zašto monahinje menjaju imena, da li bi i ona morala da promeni ime… Pitam je kako se zoveš. Devojčica kaže: „Marija“. „Ti imaš ime Bogorodice i ne moraš da ga menjaš“, rekla je mati. Marija je bila iznenađena, pa onda priupita ima li mati dece. Ima, ima ona dece više od bilo koje majke.
Prolazi današnji dan Krsne slave, sutra opet počinju putovanja u pravoslavne svetinje Srbije. Kako god je delimo, Srbija je opet cela odbarena bogatom zemljom i jedinstvenim pejzažem. Od vazdušnih banja na jugu do severnih nizina Vojvodine. Trenutno duvaju vetrovi koji nas odvode na sever, prema manastirima Svete Melanije i Svete Trojice. Putovali smo dugo dok nismo stigli u manastir Svete Melanije u Zrenjaninu, gde je mati Mihaila bila iskušenica i gde se zamonašila. Dočekali su nas srdačno. Jedan mirjanin koji često dolazi u manastir i tu pomaže mi je ispričao kako je pre nekoliko godina imao tumor koji ga je skoro stajao života, a ovde se pomolio Bogu i sada je zdrav. Svoj život je od tada predao Gospodu, jer jedino je Njemu zahvalan što je ostao živ.
Uskoro smo krenuli prema manastiru Svete Trojice u Kikindi. Kad smo stigli, svi su nam se obradovali. U razgovoru sa igumanijom mati Martom, uz posluženje, kaže mi: „Brate Nenade, čuvaj se ti sa mati, ona je neumorna, moraš da paziš s njom“. Odgovorim da ja ne vodim brigu ni o čemu, samo se prekrstim pre nego što krenemo na put. Ovoga puta su sa nama bile sestre Suzana, specijalist za dečju psihijatriju, Sonja, stručnjak za marketing koja radi u najčitanijem srpskom dnevniku u dijaspori, i Aleksandra, koja iz Beograda vodi hodočasnike u manastir Lepavinu.
U povratku nam je mobitelom stiglo obaveštenje da se u manastiru Vavedenje monaši sestra Vida i da će doći Njegova Svetost Patrijarh Irinej. Beograd je bio daleko, a vremena nismo imali puno. Mati je savetovala u vožnji: prestigni, skreni, pojačaj gas… Iako je bila puna crta, mati je pitala: „Zašto ne pretičeš?“, svi smo se nasmejali. Kada sam hteo da stavim svoje naočare protiv sunca, nisam ih našao i pitam gde su, smeh je opet ispunio auto. Mati je stavila sunčane naočare. Ipak, i uz šalu nismo zaboravljali cilj, da što pre stignemo u Vavedenje.
Manastir Svete Trojice – Kikinda
Kada smo stigli i ušli u hram, u njemu su bile monahinje. Sestra Vida je bila zamonašena, dobila je ime – mati Melanija. Mi smo blagodarili Gospodu, jer smo danas bili u manastiru Svete Melanije, a sada smo došli na monašenje mati Melanije. Gospod nas je molitvama Arhangela Gavrila vodio i doveo, On nas svakim danom sve više umudruje i otkriva nam nepoznatosti Svoje. Njegova Svetost Patrijarh Irinej nas je blagoslovio i svima nam poklonio ikonicu Presvete Bogorodice sa svojom posvetom.
Mati je otišla u trpezariju, na svečanost sa Patrijarhom Irinejem, a nama je bilo teško da se razdvojimo jedni od drugih. Za sutra je već dogovoreno novo putovanje, za manastir Rajinovac, gde je otac Gavrilo bio iskušenik. I pred rastanak, zvoni mi mobitel. Otac Gavrilo zove da nas blagoslovi. Eto, tako je to kada smo spojeni i vođeni rukom Gospoda našeg Isusa Hrista, Presvete Bogorodice Lepavinske i Arhangela Gavrila.
Bilo je kasno, pao je mrak, slavski kolač je napokon unesen u kuću, a slavska sveća je sigurno već dogorela ispred ikone Presvete Bogorodice Lepavinske u hramu Arhangela Gavrila.
Nenad Badovinac,
Na svetog Arhangela Gavrila 2010.
Поделите са пријатељима...