Сваки дан садржи једну непоновљиву и јединствену причу. Осим због првог овогодишњег снега, данашња прича је јединствена и због њене оријентације ка одбрани докторске дисертације мог доброг пријатеља Синише Зубића. Кренувши на Електротехнички факултет у Београду, како би присуствовао докторској дисертацији почео је да пада поменути први снег. Падао је све брже, промет у граду је био све гушћи, а мој правовремени долазак у дворану 61, све упитнији.
Некако сам пронашао празно место на паркиралишту и најзад стигнем у дворану на факултету у којој се Синиша припремао за одбрану докторске радње. Након уласка свих професора Синиша је почео да излаже своју научну тему. Својим искусним приступом теми, помогао је присутној комисији да што брже одлучи о још једној успешној одбрани, и упису још једног докторанта у књигу највреднијих студената.
Сви присутни доктори науке из области електротехнике, заједно са родбином и нама, синишиним пријатељима су недуго затим наздравили Синиши уз пригодну здравицу и дужу закуску у оближњем ресторану. Велики допринос науци доноси Синишин докторат којег је одбранио. Друштвеној заједници он такође може бити од велике користи. У каснијем разговору са једним присутним професором долазим на тему разговора да важност и улога нових научних изума какав је Синишин, даје човеку потребну сигурност и поузданост. Но, закључили смо да се данас мање прилаже пажње човековој сигурности, већ да се гледа искључио на уштеду финансијских средстава. Данас све мора имати своју економску исплативост због које многи корисни научни изуми пропадају и не виде светлост дана. Због оваквог поражавајућег закључка присутни научници су врло једноставним математичким моделом појаснили потребу духовног узрастања. Моделима који приказују духовно узрастање од нуле према више, или од више према нули, закључили су да је ипак важније узрастање па макар се оно кретако и од нуле, јер коначно је најважнији допринос којег човек принесе у свом животу. Изненадио сам се када сам приметио велику дозу теолошких тема код високо рангираних научника природних наука као што је електротехнички смер.
Угодан разговор са мојим саговорником одвео ме у свет доктораната техничких наука београдског електротехничког универзитета, од којих нисам очекивао тако висок степен упућености у духовне теме, али закључак њихове спознаје о човековим духовним узрастањем недвосмислено наговештава жељу за духовношћу. Касније сам сазнао да је професор са којим сам причао био уважени научник, проф. др Никола Рајаковић, који је својевремено био државни секретар у Министарству рударства и енергетике од 2008. године до 2011. као и консултант Светске банке. Данас уз своје колеге, докторе наука, придодаје велику важност личном, али и друштевном духовном узрастању.
Ненад Бадовинац,
Новембар, 2013.