Већ од самој празничног јутра све је било детаљно испланирао и договорено за ново путовање. Окупили смо се око идеје да кренемо према Љубовији. То је месту на самој граници са Босном, уз Дрину. По многима прелеп крај који је богат како богатствима природе тако и духовном раскоши за које сам многих људи чуо, али само чуо. Властита иницијатива да кренем тамо није била довољна јер је тешко окупити заинтересоване. Некако корак по корак окупило се нас троје и релативно лако, успели смо у намери да кренемо у вишедневн посету овом крајолику. Многе договоре остварили смо када смо Љубовију препознали као подручје духовне раскоши и природних богатстава. Но, пред последње часове дана у “воду” су пали сви договори. Варијације су се погоршале и конекције су попуцале. Тако да план ипак неће потећи својим током. Тешко се помирити са покиданим плановима. Немогуће је увек доживети нацртано и унапред пројектирано. Тешко је бити неотпоран на пропале планове. Духовна светиња остаје овај пут иза нас, а богатство пејзажа који краси Западну Србију са погледом из Љубовије на Дрину и околне прелепе планине остаје приписан неким другим државним празницима.
Ненад Бадовинац,
Мај, 2014.