Гранични прелаз може да одузме много времена, некада су задржавања дужа, и тешко да се путовања могу планирати. Границе међу људима је створио човек, на које се привикавамо из поштовања према ономе што је створио човек. Управо због граничних прелаза између Србије и Хрватске, кренуо сам раније на пут да бих стигао на време у светињу манастира Јасеновац. Не волим када себи допуштам кашњење на почетак Свете Литургије. Иако не доживим у потпуности благодат Свете Литургије, јер по слабости моје духовне природе нисам у стању да суздржим своје мисли на молитви, ипак схватам да могу да урадим бар оно најлакше, а то је да испоштујем присуство на почетним речима Свете Литургије: “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова…”.
Стигао сам из Београда у манастир Јасеновац око осам сати. Разлог мог доласка у овај мали и слабо познат манастир је сусрет са Свесветим Патријархом Вартоломејом у овој светињи поводом обележавања 75. годишњице Јасеновачких жртава. Српски Патријарх Иринеј је угостио свога брата, Васељенског Патријарха Вартоломеја. Храм је био мали да би током Свете Литургије у њега стали сви верници који су дошли да дочекају Васељенског Патријарха. Стога је било неопходно да Света Литургија буде снимана и приказана видео пројекцијом у дворишту манaстира.
Епископ Новог рима, Архиепископ Константиновог града, Цариградски Патријарх, као главни међу једнакима, представља личност Божијег посланика који у данашње време, када је то најпотребније, гради мостове међу религијама, међу људима. Он је човек који уме да мири и охрабрује несложне народе. Човек великог светског поштовања, дошао је у једно мало место у Хрватској, у Јасеновац, на позив Патријарха српског Иринеја и Владике славонског Јована. Дошао је са поруком да су сви људи достојни Божијег благослова, јер управо сви ми носимо лик Божији. Васељенски Патријарх је дошао да донесе поруку мира, а управо је то оно што је највредније. Не постоји ништа лепше од поштовања туђег схватања и туђег расуђивања. Без обзира што постоји само једна Небеска Истина, морамо бити свесни да је нећемо бити достојни, ако се већ овде на земљи не удостојимо схватања и разумевања најближих, оних који живе поред нас и са нама.
Бог није заборавио безбројне жртве од којих су отимали животе. Није заборавио оне који су својим страдањем приближили и себи и нама Царство Божије. Међутим, нама је још увек остала у наследству тачка Закона Божијег која каже да је потребан труд и жртва да би се задобило Царство Божије.
Ја, као и бројни поклоници манастира Јасеновац дошли смо у Јасеновац да би се поклонили Његовој Свесветости, Патријарху Вартоломеју и Његовом брату, Патријарху српском Иринеју. Током Свете Литургије пришао сам Олтару и тада имао прилику да направим вредне фотографије у тренутку када су се заједно за мир и спасење света молили два православна Патријарха, Васељенски Вартоломеј и српски Иринеј.
Узевши благослов од Васељенског Патријарха, кренуо сам у Пакрац да би тамо дочекао Њихове Светости. У просторијама су освештали крило обновљеног конака владичанског двора и одржали краће обраћање верном народу.
Неопходно је разумети Света места да би се схватила величина православља и различита уверења људи. Целивајући Његову Свету десницу, и тражећи Његов свесвети благослов, од Васељенског Патријарха сам добио поруку мира, праштања, а тражећи Бога у том свету, Васељенски Патријарх Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски Иринеј, поручују да ће се Небеско Царство приближити људима када науче да опраштају.
Ненад Бадовинац,
Септембар, 2016.