Зове ме данас сестра са молбом да дођем по њу и да је одвезем до манастира Ваведење у Београду са намером да однесе нешто мати Михаили и да је одмах потом вратим кући. Није јој ауто био доступан. Рекао сам да може, али да ли ћемо се одмах моћи вратити не зависи од мене, јер увек су неизвесни сустети на Светим местима. Ко зна какво нас изненађење тамо чека. Ускоро смо стигли и сестра је отишла да заврши планирану обавезу, а ја сам ушао у цркву да целивам иконе. Међутим у храму је свештеник вршио Свету Тајну Крштења. Тамјан као да је купао малог М. а вода га је мочила и хладила. Није издржао шок па је заплакао. Сви су га добро чули и подржали га. Кум га је држао над посудом са водом, свештеник је касније спустио руку на њега и прочитао молитву, али мајчвршће га је загрлио анћео Божији који неће напуштати малог М. Свећа је горела означавајући да је још једна душа човјечја крштена у име Тријединог Бога.
Радост присуствовања једном од најсвечанијих тренутака на Земљи, поделио сам касније са сестром док сам је возио ка њеној кући.
Ненад Бадовинац, Мај, 2018.