Капела у којој је гроб Свете Ксеније Петроградске
Гроб Свете Марије Гачинске (Смоленско гробље)
Првог дана мог седмодневног боравка у Санкт Петербургу отишао сам на једно неуобичајено место. Уместо посете Ермитажу и Петропавловској тврђави као најзначајнијим локацијама у граду, упутио сам се на Василијевско острво и тамо потражио најстарије градско гробље, Смоленско гробље. Уместо да прво посетим Невски проспект и главне градске тргове богате непроцењивом архитектуром и историјом, ја сам шетао стазама између старих споменика Смоленског гробља упутивши се према капели у којој се налази гроб Свете Ксеније Петроградске. Тада на моје чуђење стиже ми whatsapp порука на мобилни. Јавља ми се Драгана из Београда да ме пита да ли сам срећно стигао у Питер? А ја сам њу питао: како она зна да ми се јави у тренутку када сам на знаменитом месту, поред гроба Свете Ксеније коју она изразито поштује и којој се често моли. Стао сам у дугачак ред како бих се поклонио гробу Свете Ксеније. Свеће које сам купио принео сам запаливши их и поставши их испред светитељичиног гроба. Узео сам латице цвећа које се деле посетиоцима гроба Свете Ксеније. Пре поласка прочитао сам акатист Светој Ксенији и тако сам званично означио почетак моје посете Санкт Петербургу који сам назвао: “Путовањем до победе – 2018“. Потражио сам гроб Свете Марије Гачинске. О њој сам читао и био задивљен њеним житијем. Многи православни свеци, као што је Марија Гачинска, живели су мученичким животом. Међутим, ми никада нећемо сазнати како су они заиста доживљавали свој живот. Што више упознајем православну веру, то више сумњам да би православни свеци свој “мученички” живот тако назвали. Било би интересантно сазнати како је рецимо Свети Јован Кронштатски, најзначајнији руски светац 20. века доживео свој “Живот у Христу”.
Споменик Пушкину испред Руског музеја
Након званичног почетка моје посете Санкт Петербургу, коју сам започео нигде другде него на Смоленском гробљу, упутио сам се у други део града, у посету Михаиловском парку у којем се налази споменик чувеном Пушкину. Овде се окупљају многи писци и сви они који воле Пушкинов рад. У овај парк долазе и туристи попут мене, али и петрограђани који су поносни на свој град. Овде у средишњем делу града и једном од најлепших градских паркова долазе петрограђани који желе да истакну свој понос, јер живе у једном од најлепших градова света. Они са правом носе у себи понос којег желе да поделе са свима нама.
Током концерта Црквених звона – Петропавловска тврђава
Моји домаћини које овде живи имају радно време током целог поподнева и вечери, тако да сам преко дана самостално обилазио град и све оно што ме занимало, а вечери проводио са њима. Уосталом, у које год време да сам се одлучио обилазити град, увек би то било право време, јер током Белих ноћи влада вечити дан. Пре повратка у стан, прешавши реку Неву стао сам поред Петропавловске тврђаве. Тамо сам неочекивано присуствовао једном концерту на отвореном. Наиме испред цркве Светог Петра и Павла био је организован концерт “Црквених звона”. Сео сам да саберем утиске и то сам урадио овде уз концерт класичне руске музике који је представљен уз посебан музички инструмент, уз црквена звона. Уметница, чије руско име сам заборавио, је у торњу цркве, управљајући звонима изводила класична руска дела, и тако привлачила заинтересовану публику. Утиске које сам сабрао од доживљаја данашњег дана могао сам лакше сумирати уз звукове класичне музике. Без обзира колико сам желео, али после концерта више нисам имао где да сместим искуства и утиске првог дана боравка у величанственом Санкт Петербургу.
Ненад Бадовинац,
Јун, 2018.