Почетак је викенда. Петак вече. Смањујем музику у стану. Зове ме отац Гаврило, да ми саопшти нове идеје које смо анализирали. Сложили смо се да ће ове нове идеје допринети још квалитетнијем православном интернет мисионарењу којег отац осмишљава. Усред разговора затресе ми се мобилни телефон због поруке која је стигла у облику обавести, као позив за контакт на друштвеним мрежема. Отац је чуо ту вибрацију па је пажљиво коментарисао: “какви ти то демончићи брује у телефону?” На очево питање сам се одважно надовезао: “Ма ништа оче то није, стигла ми је обична порука на мобилни”, насмејао сам се очевом привиђењу, мада са дозом присебности, јер знам да отац не греши у таквим стварима. Наставили смо разговор. Међутим, током разговора хтео сам ипак да проверим о чему се ради. Када сам погледао доспеле поруке, видео сам представу позадинске фотографије на којој је црни анђео пробадао неки нејасни демонски лик. Назив профила је био непознат. Прекинуо сам оца, да му саопштим детаљ који ме није оставио равнодушним: “Замислите оче, хтео сам видети од кога ми је дошла порука коју сте ви описали као да је у питању “демончић”. Оче, слика доиста приказује демончића”. Каже отац, помало тужним гласом: “ето те посетио демончић”. Одмах сам одбио захтев за контакт, сматрајући да је проблем решен.
Након само неколико тренутака. Тог петка увече, па све до краја викенда, никако ми није пошло за руком да решим настали проблем који се тада појавио на алатима које отац користи у сврхе интернет мисионарења. Отац је цео викенд имао проблема са интернет алатима које користи. Са друге стране, ја сам покушавао, али безуспешно да решим настали проблем. Та прича је трајала цео викенд, био сам говото непрекидно ангажован, тражећи одговарајуће решење. Помало исцрпљен од неуспешног тражења решења, закључио сам да нема начина како решити проблем. Све програмске варијације сам испробао. Неколико пута оптужио сам оца да је он крив јер је неправилно користио програм, неколико пута сам себе оптужио за криве поступке, неколико пута пронашао привремено решења, али проблем је и даље остао нерешен. Тада је и отац Гаврило закључио: “Доиста се неки јаки демончић уселио у тај систем”. Исцрпљен од тражења непостојећег решења, уморним и смиреним гласом сам му одговорио: “Оче, ајде да истерамо тог демончића”. Отац је зашутио. Тек од тада, од појаве смирења у мени, и предаје проблема оцу Гаврилу, и Ономе који решава све наше бриге и проблеме, појавила ми се идеја која потенцијално може решити проблем. Након такве мисаоне одлуке, систем је убрзо био поправљен, а отац је наставио даље да неометано ради са алатима које користи за интернет мисионарење.
Из којег разлога и зашто су тамне силе изненада напустиле очево и моје радно окружење? Како то да су побегле баш у тренутку мог смирења и предаје? Све је било нестварно и непредвидиво. Одговори на ова питања ће причекати. Без обзира на решење ове несвакидашње појаве, оно и даље борави у мом сећању као врло трагичан тренутак у којем је благодат Божија одступила из простора око мене и препустила га посети “демончићу”, који је на кратко, по очевом наговештају, избацио присуство мира и благодати из мог света.
Ненад Бадовинац
Децембар, 2013.