На позив Ане, студентице акадамије уметности при СПЦ, пре неки дан сам у културном центру у Србобрану, недалеко од Новог Сада, присуствовао свечаном отварању изложбе икона. Аутори икона које су су биле представљене на изложби били су Ана, Тина и Марко. Дошао сам на изложбу да видим њихове радове и да им пружим подршку. Сматрам да је сваки вид подршке младим уметницима важан допринос за њихову даљу каријеру.
Посматрајући изложене иконе приметио сам различите смерове кроз које се аутори желе развијати. Лично мислим да сваки уметнички правац којим они стварају црквену уметност чини право духовно богатство које може да неког заинтересује за духовност. Разумем њихову жељу за представљањем сопствених радова на изложбама. Њихово стварање црквених икона, успоредио сам са мојим писањем књига. Мене је одушевила свака промоција моје књиге и филма. Сећам се свог осећаја када су у салу, у којој је организована прва промоција моје књиге, улазили људи. Вечерас сам њих видео у том окружењу, пратећи их у тренутку док су се поздрављали са посетиоцима који су им уједно честитали.
Био сам одушевљен њиховом радошћу, али и количином ентузијазма који су уложили у припрему и одржавање ове изложбе. У амбијенту изложбеног простора, посебно сам се препустио изразима њихових задовољних лица. Ускоро очекујем и нове изложбе које ће бити још посећеније, јер имају основни услов за то, а то је ентузијазам, воља и жеља да чешће узимају четкицу и тако осликавају светитеље који нису од овога света. Могу да нажем да су ми, као посматрача њихових уметничких дела, на најснажнији начин приближили моћ православне иконе која је у својој суштини мистични прозор у духовни свет.
Ненад Бадовинац,
Јануар, 2019.