Уз мноштво размишљања која ме окружују, одабрао сам данас да слушам размишљања на Богословском факултету у Београду. Када сам својевремено студирао на свом Факултету организације и информатике, сећам се да сам претежно избегавао предавања, наравно осим оних обавезних. Јер увек је било занимљивијих ствари од присустовања факултетским предавањима. Данас ме питају: да ли ти студираш или долазиш необавезно на теолошка предавања?
Своје повремене доласке на предавања сам најавио професору, како се он неби зачудио мом непознатом лику. Обратио сам му се и том приликом поконио му своју књигу: “Сусрети са светим местима”, чије издање је благословила Његова Светост Патријарх српски Иринеј, а коју сам посветио свом духовном оцу, архиман. Гаврилу из манастира Лепавина. Када је професор чуо за оца Гаврила, остао је позитивно изненађен, јер се њих двојца дуго познају, али и дуго времена се нису видели. Професора је оца много поздравио.
Ускоро су почела предавања. Важно је да верник верује у Бога и цркву, али тумачећи мало дубље данашње предавање, примећујем да се од хришћана не очекује да они само неоспорно верују у Бога и цркву, јер и сам ђаво верује у Бога, као и све верске и параверске организације. Сви они знају да Бог постоји и верују у њега. Но, нама је подарен Символ вере у којем између осталог стоји написано: “Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова… У једну, свету, саборну и апостолску Цркву”. Ако сви верују данас у Бога, па и сам ђаво, шта за мене може да значи читање Символа вере?
Пре неки дан, мати Михаила ме из Манастира Ваведење замолила да једној многочланој обитељи однесем неколико пакета празничних дарова које им је мати по мени желела послати. Тог дана нисам могао ради мноштва обавеза да обавим то што сам мати обећао. Данашњих обавеза такође је било превише, али сетим се да сам дао реч мати да ћу пакет однети тој обитељи која има чак 11-торо деце. Мати сам дао реч, а она знајучи мене имала је у мене безрезервно поверење да ће пакет што пре доћи на своју адресу. Време да одржим реч нисам пронашао, али сам због поверења, напустио своје данашње обавезе, и приоритетно однео пакет са поклонима ка овој многочланој обитељи, којима је овакав вид помоћи врло користан. Стигавши пред зграду, један од синова је дошао по ствари и без
много разговора захвалио ми се великим и искреним осмехом.
Професор се данас надовезао на Симбол Вере, рекавши да оно не тумачи чисто веровање у Бога, већ да од нас тражи и поверење у Тројединог Бога и Цркву. Данас се много у мом кружењу одступа од Симбола вере, јер га народ често не прихвата кроз поменуто поверење у Бога и Цркву, већ често под маском веровања у Бога протуречи Цркви, владикама и свештеницима, показивајући тотално неповерње Цркви и црквеном клиру. То ме наводи на закључак да ми уопште не поштујемо Символ вере. А оно је основа наше Православне вере.
Пронашао сам и данас начин како послушати теолошка размишљања. Успео сам и све приоритете да испуним, а најлепше је што нисам остао без поверења којег други људи имају у мене.
Ненад Бадовинац
Децембар, 2013.