Народна ношња из Хомољског краја, село Дубока.
“Духовске” празнике прослављамо три дана. Тада се у селу “Дубока” у Источној Србији, које је родно село мог, сада блаженопочившег духовног оца, архимандрита Гаврила Вучковића, обележава сеоска слава. У част овог празника је 22.06.2019. године, организована културно уметничка манифестација. Тог дана дошао сам у село “Дубока” на Прву међународну манифестацију “Дубочке Русаље”. Пошто су “Духови” заветни празник овог села, готово сви сељани учествовали су у културно уметничком програму.
Село Дубока у 19. веку било је највеће село у Звишком крају, налази се поред истоимене реке. У селу се налази и велика пећина у којој је живео неолитски човек. Село Дубока познато је и по Русаљама, девојкама и женама које су својевремено, само на празник Духова падале у необјашњиви транс током којег су по веровању мештана, успостављале везу за “оним светом”. Овај необјашњиви догађај у овом влашком крају понављао се сваке године све до периода пред Други светски рат. Русаље, то је назив за празник Духова, али и догађај несвестице и падања, који је по веровању сељана овог краја последица усељења духова и вила “в’Ивије”. Русаље се помињу од 13. века, као прастаро веровање у загробни живот.
Народна ношња у Хомољском крају, Источна Србија.
За време прославе хришћанског празника “Духови” жене су доживљавале необичан транс. У неодређено време тог дана, пале би у несвест. То би се догодило или у селу или код куће и тада би њихово тело доживело једну врсту хибернације. Оне би могле да се ослободе несвесног стања тек када би се око њих вршио обред посебног плеса. Тај плес водили би сељани у улози три краља и три краљице. Уз пратњу Карабаша плесали би плес око несвесних жена. Сељани са којима сам разговарао, као и главни организатор манифестације господин Јанко, причали су ми да је тај пад означавао врсту борбе између овог и оног света. Русаље би само одједном почеле да се тресу и убрзо и изгубе свест. Дубочка река била је за ове људе као Јордан у Палестини за хришћане. Након што су мештани плесали и певали око ових унесрећених жена, они су их пренашали преко Дубочке реке и тада би се жене ослободиле транса. Када би се жена пробудила, она није знала да објасни шта јој се десило. О том догађају је око 1890. писао Др. Суботић у свом етнографском делу.
Легенда каже да су у овом крају поред Хомољских планина живеле две краљице које су се звале Планинка и Златинка. Биле су веома блиске, све док се нису заљубиле у истог младића. Тада је између њих и њихових војски почео рат који је трајао до истребљења. Једног дана су заказале битку код Дубочке печине која се данас налази недалеко од села. Ту се водио бој између њихових војски. У тој битци су Планинкине ратнице победиле Златинкине ратнице. Златинку су одвеле у логор где су је везале за ступ својом златном косом и хтеле да је спале. У том тренутку једна преживела Златинкина ратница, иако рањена, дошла је до места ломаче поред које се налазила Планинка. Златинкина ратница је потегнула лук и стрелу и својом последњом снагом погодила Планинку право у срце. Планинка када је пала она је пре смрти Златинки, која била на ломачи рекла да као што су њих две овде пале, да тако жене у овом крају падају. Тако је било све до пред почетак Другог светског рата. Данас Русаљке не постоје, али жене из села Дубока са елементима ритуалне игре обележавају сећање на ове необјашњиве догађаје.
Сазнао сам за ово искуство, од свог, сада блаженопочившег духовног оца Архимандрита Гаврила Вучковића, који ми је причао за Русаље. Нисам питао оца Гаврила да ми објасни овај необичан догађај, тако да ми сада преостаје да сам истражим ово занимљиво искуство. Данас је овај необичан догађај за многе људе само једна нестварна бајка, јер људи у овако нешто никада не могу да поверују. Данас људи верују искључиво у новац и материјалне вредности. Без обзира на њихово неверовање у духовни свет, овај свет ипак постоји.
Овај догађај познат је још од паганског времена старославенских племена. Након што је Хришћанство дошло у ове крајеве, овај догађај се поклопио са празником Духови. Долазио би Православни свештеник да на Духове посвети празничке дарове, али он није могао да својим молитвама поништи дејство необјашњивих сила којима су биле очаране “Русаљке” дубочког краја, већ се необјашњива сила покоравала само плесачима који су плесали око унесрећене девојке или жене која је пала у транс. Сећање на Русаље је данас етнолошка вредност овог краја. Манифестација на којој сам присуствовао чува сећање на Русаље, али и на богате обичаје народа који живи у Хомољском крају Источне Србије.
Ненад Бадовинац,
Јун, 2019.