Народна ношња из Хомољског краја, село Дубока.

Духовске празнике прослављамо три дана. Тада се у селу Дубока у Источној Србији, које је родно село мог, сада блаженопочившег духовног оца, архимандрита Гаврила Вучковића, обележава сеоска слава. У част овог празника, али неколико дана касније, 22.06.2019. године, организована културно-уметничка манифестација. Тог дана дошао сам у село Дубока на Прву међународну манифестацију “Дубочке Русаље”. Чинило се да су сви становници овог села учествовали су у културно-уметничком програму.

Село Дубока у 19. веку било је највеће село у Звишком крају. Налази се поред истоимене реке. У селу се налази и велика пећина у којој је живео неолитски човек. Село Дубока познато је и по Русаљама, девојкама и женама које су својевремено, само на празник Духова, падале у необјашњиви транс током којег су по веровању мештана успостављале везу за “оним светом”. Овај необјашњиви догађај у овом влашком крају понављао се сваке године све до периода пред Други светски рат. Русаље, то је назив за празник Духова али и догађај несвестице и падања, који је по веровању сељана овог краја последица усељења духова и вила “в’Ивије” у душе жена овог села. Русаље се помињу од 13. века, као прастаро веровање у загробни живот.

Народна ношња Хомољског краја представљена на манифестацији, Источна Србија.

За време прославе хришћанског празника Духови жене су доживљавале необичан транс. У неодређено време тог дана, пале би у несвест. То би се догодило или у селу или код куће. Тада би њихово тело доживело једну врсту хибернације. Оне би могле да се ослободе несвесног стања тек када би се око њих вршио обред посебног плеса. Тај плес водили би сељани у улози три краља и три краљице. Уз пратњу Карабаша плесали би плес око несвесних жена. Сељани са којима сам разговарао, као и главни организатор манифестације господин Јанко, причали су ми да је тај пад означавао врсту борбе између овог и оног света. Русаље би само одједном почеле да се тресу и убрзо би изгубиле свест. Дубочка река била је за ове људе као Јордан у Палестини за хришћане. Након што су мештани плесали и певали око ових жена, они би их пренели преко Дубочке реке и тада би се жене ослободиле транса. Када би се жена пробудила, она не би знала да објасни шта јој се десило. О том догађају је око 1890. писао др Суботић у свом етнографском делу.

Легенда каже да су у овом крају поред Хомољских планина живеле две краљице које су се звале Планинка и Златинка. Биле су веома блиске, све док се нису заљубиле у истог младића. Тада је између њих и њихових војски почео рат који је трајао до истребљења. Једног дана су заказале битку код Дубочке печине која се данас налази недалеко од села. Ту се водио бој између њихових војски. У тој битци су Планинкине ратнице победиле Златинкине ратнице. Златинку су одвеле у логор где су је везале за стуб својом златном косом и хтеле да је спале. У том тренутку једна преживела Златинкина ратница, иако рањена, дошла је до места ломаче поред које се налазила Планинка. Златинкина ратница је потегнула лук и стрелу и својом последњом снагом погодила Планинку право у срце. Планинка када је пала она је пре смрти Златинки, која је била на ломачи рекла да као што су њих две овде пале, да тако жене у овом крају падају. Данас Русаљке не постоје, али жене из села Дубока са елементима ритуалне игре обележавају сећање на ове необјашњиве догађаје.

Сазнао сам за Русаљке од свог, сада блаженопочившег, духовног оца Архимандрита Гаврила Вучковића, који ми је о њима причао. Нисам питао оца Гаврила да ми објасни овај необичан догађај, тако да ми сада преостаје да сам истражим ово занимљиво искуство. Данас је овај необичан догађај за многе људе само једна нестварна бајка, јер људи у не верују у овакве догађаје. Данас људи верују искључиво у новац и материјалне вредности. Међутим, без вере у духовне појаве и нематеријални и духовни свет, човек не може упознати дубљи смисао свог живота.

Овај догађај познат је још од паганског времена славенских племена. Након што је Хришћанство дошло у ове крајеве, овај догађај се поклопио са празником Духова. Долазио би Православни свештеник да на Духове посвети празничне дарове, али он није могао да својим молитвама поништи дејство необјашњивих сила којима су биле очаране Русаљке, већ се необјашњива сила покоравала само плесачима који су плесали око девојке или жене која би пала у транс. Сећање на Русаљке је данас етнолошка вредност овог краја. Манифестација којој сам присуствовао чува сећање на Русаљке, али и на богате обичаје народа који живи у Хомољском крају Источне Србије.

Ненад Бадовинац,
Јун, 2019.

Поделите са пријатељима...