Након пројекције филма “Русија – велика тајна”, 27.05.2019.
Почетком маја договорена је пројекција филма “Русија – велика тајна“, по мени на најважнијој локацији, а то је Парохијски дом Храма Светог Саве у Београду. Међу 150 посетилаца који су били заинтересовани да погледају филм, присустовали су прота Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду, као и отац Вајко из Осла у Норвешкој. Сви присутни били су заинтересовани да виде путописну причу о Светој и Царској Русији, са нагласком на обележавање 100-година од мученичког страдања последње Руске царске породице “Романов”. Оглашавању овог културног догађају у нашем граду, помогли су “Радио Словољубве” са рекламом у радијском програму, Српска Патријаршија у Београду са благословом да се постави плакат на огласној табли у Патријаршији, као и у Саборном храму у Београду. Исто тако помогли су подворје Руске патријаршије у Београду са благословом старешине храма, оца Виталија да се плакат постави на огласној табли у Руској цркви у Београду. Исто тако заинтересованост за огалшавање показали су у “Руском дому” у Београду, поставивши плакат на место на које посебну пажњу посвећују руси који живе у Београду. Одзивом посетилаца цела хала била у Парохијском дому Храма Светог Саве била је пуна, а неки од присутних стајали су да би видели пројекцију филма.
Након пројекције филма, отац Петар Лукић, који је седео до мене, честитао ми је на мом раду. Његова честитка значила је додатну подршку на путу на којем филм “Русија – велика тајна” проналази заинтересоване гледаоце.
После пројекције филма присутни су долазили до мене да ми честитају на мом раду. Од Ратке добио сам поклон као посебни израз честитке за израду филма. Стефан је имао потребу да ми изрази коментар као вид честитке и тада је рекао: “Брате, ниси изневерио моја очекивања. Текст, прича, нарација, свиме си испуниоп моја очекивања. Доживео сам филм у духу созерцања. Сетио сам се и твог цвета о којем си писао када си радио документарни филм о Светој Гори и успоредио сам га са причом о Руском цару Николају Другом Романову. Филм ме потакао да размишљам о правом смислу ходочашћаи о томе која је њихова права сврха. На посебан начин сетио сам се свог пута на којем сам својом душом “врцао” мед. Хвала ти.”
Ненад Бадовинац.
27.Мај, 2019.