На фотографији са Јованом која је дошла на поклоњење у манастир Лепавину. Тог преподнева, после Свете Литургије, на гробу архимандрита Гаврила било је необично весело и радосно. Уз мене и Јовану било је око десетак људи који су дошли на поклоњење гробу Архимандриту Гаврилу. Сви они дошли су са сузама у очима и тугом у срцу, али Јована и ја чим смо се упознали, све време смејали смо се и радовали. Убрзо се посебна радост проширила и на остале поклонике манастирског гробља. Очито је да је отац Гаврило био тада са нама. Јована каже да воли оваква места у која полаже сву наду у оздрављење од церебралне парализе.
Јована каже да јој је данашњи дан био посебан, истицала га је у односу на све друге дане које је доживела у свом животу. Након целивања чудотворне иконе Богородице Лепавинске изразила је жељу да се поклони гробу Архимандрита Гаврила. Због тешког здравственог стања тешко се попела до манастирског гробља. То је учинила уз помоћ своје породице која је увек уз њу. Након што се поклонила гробу архимандрита Гаврила, села је поред мене уз помоћ своје мајке. Упознао сам дивну девојку широког срца и прекрасног осмеха и за то познанство сам неизмерно захвалан Господу. Упознао сам Јовану која је пресрећна јер је окренута вери и Богу. Рекао бих да без обзира на здравствене проблеме које има, свој живот прихвата као драгоцени дар од Господа.
Још дуго ћу се сећати ове предивне 16-то годишње девојке која уз неугасиву веру у Бога сву своју наду полаже у молитве Пресвете Богородице која Она приноси Своме Сину. Јована је својим осмехом потакла и моју веру и ја сам сигуран да ће Јована убрзо оздравити и да ће други пут лакше доћи на поклоњење гробу нашег вољеног Архимандрита Гаврила.
КЛИКНИТЕ овде за приступ Јованином Фејсбук профилу – Дајте подршку Јованиној борби за оздрављење и научите живети са радошћу Јованиног осмеха!
Аутор: Ненад Бадовинац,
Март, 2019.