Не бих препознао своју душу, ако би јој Бог забранио да чини сопствену вољу. Моја душа, то су моји осећаји, моја воља, моји покрети. Моја душа креира моје дане, моје ноћи и мој живот. Бог је њој много слободе подарио. Она својом слободом испуњава светлошћу и тамом моје животне тренутке.
Тога дана је искористила моја душа своју слободну вољу и моје покрете, како би ме одвела тамо где живи Бог, на Свето место. Прича о души је прича о нематеријалном и духовном свету која се испреплиће мирисима, окусима и бојама материјалног света и осећајима бесконачних дубина духовног света. Потпуна владавима видљивог света налази се у дубинама наше, људске душе, коју нам је Бог дао и за коју нас Он свакодневно на разне начине учи да је чувамо. Да чувамо своју душу. За данашњи сусрет са духовношћу одабрао сам Манастир Привина глава, који се налази далеко у Срему, недалеко од Шида. Тог дана почео је први, дугоочекивани овогодишњи снег који је целу околину забелео. На путовање сам кренуо тек када су путеве очистили од снега. Возио сам аутопутем из Београда до Шида. Возио сам брзо, све док се испред мене није на неколико стотина метара појавио пас луталица којему сам се приближавао великом брзином. Он се уплашио, није знао на коју ће страну да бежи, а ја сам му се у његовој неодлучности све више приближавао. Гледали смо се из даљине све док он није у задњи тренутак успео да скочи у супротну страну од мог брзо надолазећег аутомобила. У задњи тренутак смо се успели мимоићи и то за свега неколико сантиметара. Када сам га мимоишао, поново сам повећао брзину, неосећујући страх који ми се тајно увукао у све поре на кожи.
Био сам исцрпљен када сам дошао испред капије велике светиње посвећене Светим Архангелима; Михајлу и Гаврилу. Манастир Привина глава је велика православна лавра, православни град утврђен са свих страна високим зидинама унутар којих су доминирали многи црквени торњеви и неколико, великих до неба крстова. Ушао сам унутар зидина овог православног града. Тада је моја исцрпљеност полако нестајала, а њено место је заузела снага која је потпуно ојачала мој дух. Приметио сам касније да се изнад врата налази велика фреска Архангела Михајла на којој Архангел копљем пробада демона. На фресци је приказан Архангел како уништавајући демонску снагу, ограничава његове моћи да се материјализира, тако да данас и непостоји, осим у људским мислима и у драгоценој људској слободној вољи. Но, очито је и то мало било довољно да светом загосподари управо његов демонски ум и његова демонска воља. Ушао сам у храм који је био окрунисан мноштвом икона Пресвете Богородице Тројеручице. Необичан склад Њених икона и вредност Њене лепоте надилази моје проценитељске способности. Нисам знао да проценим колико је овде лепа Њена лепота. Ритам духовне раскоши био је свуда око мене.
Многа су ме искушења пратила на овом путовању, но, доживео сам духовну раскош храмова и торњева са крстовима које исцељују животе многих који посете ову Православну лавру. Непроцењиво је искуство када човек осети да у својој души има Божији Дух, део вечног Божанства добивеног од Бога на дар. Људи проживљавају многе тешкоће у животу. Понекад тим тешкоћама стреми и сама људска душа, како би човека навела на пут ка Богу, јер познато је да без искушења и тешкоће нема спасења. У различита искушења људска душа је спремна да пође како би човека усмерила ка Створитељу, ка једном једином Богу који недвојбено љуби своју свестворену Васиону.
Ненад Бадовинац
Јануар, 2014.