Дан човекове смрти се приближава. Сваким даном смо све ближи властитој смрти. После живота прелазимо из једног света у други. Када душа изађе из тела, ослободиће се свих дотадашњих брига, али биће изгубљена у непознатом окружењу.
Смрт прилази свим људима. Дође време када се сви суочимо са смрћу, без обзира на верску и националну припадност. Смрт нам помаже да заобиђемо сва временска и просторна ограничења овог живота. Али има и један недостатак, а то је да тада више нећемо имати прилику да се суочимо и побеђујемо искушења. То значи да нећемо моћи да градимо свој однос са Богом и ближњима. Бићемо тада у другом свету рођени управо онакви какви смо у овом свету умрли. Због нездравог односа према смрти, човек има искривљену слику живота. Политички и ТВ reality show-ови, човеку краду ограничено и скупо време које нам је намењено за живот. Временом губимо перцепцију заједнице, и тако се људи се претвара у засебне појединце.
Но ако погледамо монашки живот, можемо приметити да они живе целокупни живот као припрему за смрт. Њихов живот се своди на молитву, а њихова молитва на љубав према Створитељу из чијег присуства не желе да се удаље. Они такву животну привилегију желе да поделе са нама, да нас науче знању како бисмо и ми своје драгоцено време посветили Створитељу и својим сопственим животима.
Ненад Б.
Децембар, 2015.