отац Гаврило код мати Михаиле у манастиру Ваведење, Београд, 2014.
Имамо различите погледе на загробни живот. Постоје они који уопште не верују у постојање загробног живота, они кажу: један је живот. Упознао сам и оне који верују у реинкарнацију, они кажу: после смрти поново ћеш се родити на земљи, само у другом, духовно нижем или духовно вишем нивоу. Постоје и они који верују у небески вечни живот, они кажу: после смрти душа завршава свој земаљски живот и сели се у небеско вечно царство.
Жао ми је када се људи препиру око ове теме и покушавају да докажу једни другима истинитост своје тврдње. Пре свега бих им поручио да сви могу бити у праву, јер Бог свима испуњава по њиховом веровању, Он воли све људе и свима може да пружи оно што човек жели, тј. оно у шта верује: онај ко не верује у вечни живот, он после смрти неће ни постојати, јер каже да нема загробног живота. Онај ко верује у реинкарнацију: он би могао поново да се роди на овој земљи која све више мучнине и патње нуди људима. Људима који верују у вечни небески живот: Бог би могао да испуни управо такво веровање. С тога човек треба да трезвено одлучи у шта да верује и шта би било најкорисније за његову душу.
Не знам шта човека чека након смрти, јер нисам доживео смрт. Човек само једном има прилику да то искуси, и право је време да данас одлучи у шта жели да верује. Разговарајући са оцем Гаврилом на ову тему, научио сам да није важно знати све, већ да је корисније веровати. Понекад претерам у потреби да нешто дознам и сазнам. Па ме тада отац усмери ка веровању. Вера је уопштено снажнија од знања. Знањем не можемо ништа да променимо, а вером можемо чак горе да померамо. Верујући у постојање вечнога живота у предности сам од оних који верују у реинкарнацију или од оних људи који уопште не верују да после смрти постоји загробни живот. Имајмо на уму да Бог може да испуни свима оно у шта човек верује, и свима нам је дао могућност да до последњег тренутка поверујемо у вечни живот.
Ненад Бадовинац,
Новембар, 2015.