Иконостас у манастиру Суково код Пирота.

Након преспаване ноћи у хотелу Аналукс у Пироту, рано ујутро кренуо сам још даље на југоисток према бугарској граници. На недељну Свету Литургију стигао сам у манастир Суково. То је један од најисточнијих српских православних манастира. Манастир је посвећен Пресветој Богородици. Када сам ушао у храм, као што је уобичајено за свете храмове, било је тихо и молитвено. Препустио сам се молитвеној литургијској песми и утиску фресака које сам стекао током Свете Литургије. Једна од њих је посебно заокупирала моју пажњу. Била је то фреска Светог Христифора. Наиме овај светитељ приказан је са псећом главом. Светом Христофору световно име било је Репорб и родио се у Ханану (Палестина) у 3. веку. Био је дивовског раста и снаге, због чега је тражио “најмоћнијег човека на Земљи да му служи”. У пустињи је наишао на пустињака који га је преобратио у хришћанство и тако је нашао оног Најмоћнијег коме је служио до своје мученичке смрти 251. године. Одрубљена му је глава, јер није хтео да принесе жртву паганским боговима.

Исус Христос међу кинокефалима. Кијевски Псалтир. Пергамент 229. лист. 1397. година.

Христофор је припадао раси “Псећоглавих”, који су имали људско тело, али псећу главу. Грци су их звали кинокефали. О њима се може прочитати и у једном старом кијевском псалтиру. Због порекла је назван Цананеус, што значи Хананејац. У ери изградње пирамида са псећом главом приказиван је Анубис, бог мртвих. Египатски хришћани имају још два светитеља „са псећим главама“. То су Св. Ахракса и Св. Ауганија. Копти иначе нису знали за Светог Христифора и референце за њега у Египту нису пронађене. То је чудно, јер је Христифор рођен у Африци, у берберском или другом племену које потиче са обела реке Нил [1].

Тешко је схватити историју човечанства, јер наука понекад није довољно зрела да пружи одговоре на сва питања која заокупирају човека. Зато вратимо се у садашњост, јер њу ипак најбоље познајемо. По завршетку Литургије поздравио сам се са братом Илијом. Илију понекад виђам на недељним литургијама у Београду. Илија је родом из Пиротског краја тако да често долази у манастир Суково и добро познаје манастирску братију. Желео је да ме упозна са њима. Братство манастира припремило је трпезу љубави коју је благословио игуман, отац Серафим. Присуствовао сам скромном, али слатком ручку. Мир који сам доживео на Светој Литургији поред фреске Богородице и Светог Христифора носио сам цео дан у себи и када се дан-данас сетим манастира Сукова, тај мир се врати.

Мој сусрет са чудноватом фреском Светог Христифора, као и појашњење осталих, многобројних и мени нелогичних појава са којима се сусрећем, препустићу Ономе Који је све то премудро створио. Све ћудотворности које доживљавам на својим путовањима, исто тако препустићу другом периоду свог живота. Можда ћу тада бити достојан сазнати који грам више од целокупне Тајне Божијег Стварања.

Ненад Бадовинац, 
Децембар, 2018.

[1] https://www.facebook.com/notes/dusan-mitrovi%C4%87/spominjanje-pse%C4%87oglavih-stanovnika-planete-zemlje/1953237954702626/

Поделите са пријатељима...