Из Кареје сам са групом поклоника допутовао у манастир Пантелејмон, у руски манастир којег руси у последње време много обнављају. У мом првобитном плану није била планирана посета овој светињи, али план се неколико пута мењао током боравка на Светој Гори. Рашко и ја смо хтели у Пантелејмону да проведемо једну ноћ, да овде преспавамо, док су се остали чланови његове групе вратили за Србију. Међутим на нашу молбу, нисмо добили дозволу за боравак. Чак и на молбу Александра, руса који је био са нама, уред за поклонике није нам издао дозволу за ноћење. Но, овде у Манастиру Пантелејмон у иконописној радионици раде два врхунска иконописца из Србије. Мики и Жарко, њих двојцу су руси унајмили за иконописање њихових светиња. Тек када се Мики ангажовао око нашег ноћења, добили смо одобрење. Била је посебна част бити гост велике руске светиње, једног од највећег светогорског манастира, који својом красотом и богатством доиста подсећа на непрегледну и величанствену Русију. Још једна част ми се указала, а то је да будем гост иконописне радионице наших срба, који су нам овде пружили добродушно гостопримство. Из њихове радионице почела ми се полако отварати светогорска мистична лепота једног другог света који је мој одмор претварао у идилу средњег века у којем није било индустријског препорода и информационог доба. Врата Свете Горе су се полако отварала.
Ненад Бадовинац,
03.07.2014.