TEHNOLOGIJA I DUHOVNOST

Prošla 2011. godina bila je ispunjena zanimljivim putovanjima. Putujući, neprestano sam nailazio na motive koje veličaju Stvoritelja. On tako velik ipak je prisutan u maloj Srbiji. Zašto je veliki Bog prisutan u maloj Srbiji, osim što se On po svojoj volji nalazi u svim velikim ali i u malim stvarima.

U svim najavama tehnoloških inovacija koje će preplaviti tržišta u 2012. nalaze se ultralaki računari, tablet računari, nove generacije mobilnih telefona i server struktura Clouda(Oblaka) čije korišćenje menja čovekove navike. Sva ta tehnička dostignuća treba da služe svojoj svrsi, službi čoveku. Danas uz pomoć novih mrežnih protokola, kompletnu našu digitalnu planetu prebacujemo u tzv. Cloudove – “Oblake”. Cela naša istorija tako dobija tedenciju kopiranja u nepostojeće “Oblake” – kompjuterske servere, čijim bezbrojnim web servisima može pristupiti moj laptop, mobilni uređaj ili tablet računar. Ove godine biće mi omogućeno da pišem svoju reportažu na laptopu u Homoljskim planinama, korigiram je na tablet računaru u automobilu i objavim na sajt pomoću mobilnog telefona pre nego se vratim u Beograd. 

Još u detinjstvu pratio sam napredovanje kompjuterske tehnologije. S godinama sam uz pomoć oca shvatio logiku razvoja tehničke nauke, a onda mi se izenanda dogodio Manastir Lepavina, i još jedan otac, duhovni, otac Gavrilo. Spoznaja duhovnosti nam se uz pomoć oca Gavrila prenosila poput mirisa tamjana. Od tada se u mom životu isprepliće tehnologija i duhovnost. Tim ispreplitanjima konstantno pronalazim tačke u kojima se one poklapaju u jednu celinu. Tada sam naučio da je važno u tehnološkom konceptu sveta shvatiti i mističnu ulogu duhovnosti koja već vekovima stanuje u oltarima i njenim crkvenim tornjevima. 

Mnoštvo prednosti digitalna evolucija nudi čoveku, naše je samo da ispravno upotrebimo ova savršena dostignućima ljudskog uma. Sama čovekova svest takođe je evoluirala do danas. Spoznali smo da recimo brzina svetlosti više nije najbrža u svemiru. Otkrićem nove čestice u CERNu, svetom počinju vladati neki novi zakoni brži od svetlosti. Sve ove naučno-tehnološke činjenice dokazuju da ulazimo u jednu turbulentnu godinu. Na nama je sada da u svoju naučno razvijenu svest ugradimo i svest o potrebnoj duhovnosti kako bi upotpunili životnu ravnotežu. Da bi vam dočarao dašak potrebne duhovnosti vodim vas u istočnu Srbiju, tačnije u podnožje Homoljskih planina. Ondje već vekovima kuca srce istinske duhovnosti vernog naroda. 

Krenuvši prema srbijanskom izlasku sunca, prema obroncima istočnih homoljskih planina, ubrzo sam se našao u zoni njihovog jakog uticaja. Beskrajno tajnovita sunčeva zraka koja se lomi u izvorskoj vodi manastira Ždrela, manastira Vitovnice i manastira Bradača sačinjava obilnu količinu bistrine koja pročišćava svako telo i svaki duh. Tako da se uz pomoć Sunca i ljudi celo ovo podneblje nalazi u skladnom vrtu. 

Tražeći put uz satelitski GPS signal do mesta Ranovca došao sam lakše u malo skriveno selo smešteno na istoku Srbije. Ubrzo sam našao traženu kuću obitelji Simić. Oni su svoju dobrodošlicu i gostoljubivost odmah podelili samnom. Ušavši u kuću, izenadio me vlaški jezik. To je njihov stari jezik koji se u ovim krajevima spominje još od doba rimskog carstva. Međutim, glavni razlog našeg dvodnevnog druženja nije učenje vlaškog jezika, već moja potreba da upoznam i podelim sa vama duhovnost s kojom ćemo lakše prepoznati moć tehnologije. Obitelj Simić upoznao sam preko Interneta, dobio sam njihov poziv da gostujem kod njih i tako upoznam Homoljski kraj.

manastir Ždrelo 

Deo mog plana bio je naučno istraživačkog tipa, tražio sam odgovor na pitanje, da li je moguće putem Interneta okupiti ljude na Svetu Liturgiju. Sutradan smo zajedno krenuli u potragu za skrivenim manastirima ovog kraja i njihovim Svetim Liturgijama. Jednog smo tako našli skrivenog u selu Ždrelo u podnožju homoljskog Velikog i Malog Vukana. Bio je skriven i radostan, nekako mu je odgovarao njegov mir i tišina, bez mnoštva ljudi. Manastir nam se ipak oduševio kada nas je video. Obrisali smo prašinu sa njegove ulazne kapije i ušli do oca da tražimo blagoslov za izučavanje ovog blaga. Dobivši ga, ušli smo u crkvu. Unutar crkve nas je dočekao radostan život ispunjen freskama i ikonama. Svetu Liturgiju ovde nismo pronašli, no za utehu, otac nam je pročitao Akatist pred ikonom Presvete Bogorodice. Naša mala Internet družina krenula je dalje u potragu za Svetom Liturgijom koje smo ovih dana jako željni. 

Vozeći se homoljskim krajem, ubrzo smo pronašli manastir Vitovnicu. Ovo duhovno blago vrlo je dobro čuvano od strane visokih litica koje ga obavijaju sa tri strane, i oca Tadeja koji čuvajući manastir ovde počiva i čeka vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka. Ovde nismo pronašli Svetu Liturgiju, ali ja sam pronašao neopisivu radost celivajuči freske Angela i Svetitelja. Svaka od tih fresaka je prozor u svet duhovnosti. Prozori su strogo zatvoreni, ali njihova prozirnost dopušta da se sve ono duhovno čisto i jasno vidi. Stojeći ukipljen na sred crkve, gledajući likove Angela i Svetitelja moja duša se divila duhovnom blaženstvu i tom prilikom izbacivala iz mene suze radosnice. 

Nekako, ne znam kako, napustili smo ovaj duhovni izvor i otišli u selo da se odmorimo i naspavamo, jer smo trebali novu snagu za sutrašnji nastavak istraživanja

Sutradan ujutro pronašli smo i treći dragulj, Manastir Bradaču. Vozeći se kroz vijugave staze stigli smo u prirodnu oazu mira i tišine. U kojoj za nagoveštavala Sveta Liturgija kroz zvuk zvona koja označavaju njen početak. Tog sunčanog jutra je baš zahladnjelo, krošnje okolnog drveća zahvatilo je jutarnje inje, ali u crkvi je bilo još hladnije. No, nas je grejala spoznaja da smo došli do svog cilja, do Svete Liturgije kao izvora duhovnog života. Posle Svete Litugije, predamnom se stvorilo mnoštvo živih svetitelja, ikonostasa, ikona, kivota, pevnica. 

Natašine ruke rezbareći drvo izrađivale su kivote za naše svetitelje, ikonostase, ikone i pevnice. Jedan njezin kivot danas čuva mošti Svetog Stefana Lazarevića u manastiru Manasiji. Ispunjen  razmišljanjem o spoznaji da Internet spaja ljude istih motiva, želja i ciljeva, dokazao sam da moderne tehnologije, koristeći ih pravilno mogu da pomognu čoveku i našoj civilizaciji, isto kao što pomažu u misionarenju, doprinose povezivanju pravoslavnih u svetu, bez obzira iza koje državne granice se nalaze i kojoj narodnosti pripadaju. Tehnološka dostignuća stvorena su da služe čoveku , a na nama je da svojim mudrim potezima iskoristimo njihovu moć za svoj duhovni i materijalni napredak. 

(zahvaljujem obitelji Simić na iskazanom gostoprimstvu)