Од када сам написао књигу “Сусрети са светим местима”, многи људи ми прилазе и честитају. Свако од њих на свој начин доживљава моје путописе, и неретко читаоци књиге проналазе своја духовна одредишта која желе истражити. Од мене траже да им причам о путовањима, а ја им говорим да читају о њима. Јер читајући књигу људи путују, истражују, и доживљавају лепоте православља, размишљајући притом да ли постоје у животу лепши тренуци од сусрета са православном духовношћу. Многи млади се све више интересују за духовност, бар у оној мери коју свако може да разуме и доживи. Православна духовност је доступна свима, а сваки сусрет са православном духовношћу људе одводи у другачији свет, сличном оном идеалном свету за којег сматрамо да не постоји. И када сам помислио да је књига завршена и објављена, те да је та прича затворена, дошло је време за представљање књиге у Бањалуци. Промоција књиге је била као најдражи поклон у том тренутку. Заједно са оцем Гаврилом и братом Радованом пошао сам из лепавинске котлине. Када смо стигли у Бањалуку, најпре смо отишли на ручак са пријатељима. После ручка, тачно у 16 часова, били смо најављени за сусрет са владиком бањалучким Г. Јефремом. Отац Гаврило, брат Стаменко, брат Радован и ја, кренули смо према Владичанском двору. Дошавши пред двор, најпре смо ушли у храм Пресвете Тројице, где смо се поклонили моштима Св. свештеномученика Платона Бањалучког.
Испред двора нас је дочекао ђакон Радојица, те упутио према владикином кабинету. Када смо ушли, “изволите, седите”, звучао је позив владике Јефрема у његов царски украшен кабинет. Сусрет са владиком Јефремом претходио је промоцији моје књиге “Сусрети са светим местима”, која се касније те вечери одржавала у Банском двору у средишту Бањалуке. У прелепом кабинету код владике, отац Гаврило је сео до Богородичине иконе која се налази у посебном постољу, а Стаменко, Радован и ја на прелепо украшен тросед чији је дрвени оквир изрезбарен у средњовековном стилу.
Владика Јефрем нас је кроз разговор упознао са својом епархијом, причао о многим новостима, али исто тако и о историји епархије. Дознали смо да владика доста ради на обнови црквених здања и градитељским потхватима непрестано подиже нове цркве. Са друге стране отац Гаврило је познат по томе да непрекидно ради на интернет мисионарским пројектима кроз које младе приближава Цркви. Њих двојица су током сусрета међусобно разменили искуства о својим делатностима, а ја сам упијао атмосферу у којој се наш сусрет одвијао. У сваки предивни део приче из ове просторије златом украшени зидови су своју дугу историјску традицију уградили у нашу посету. Владика Јефрем је са правом потврдио својим присуством вредност Владичиног двора, јер без човека који својим искуством и духовним снагама води непрестане црквене активности тешко да можемо очекивати духовни напредак епархије.
А онда одједном, прекинуо сам владику у говору. Морао сам га прекинути. Морао сам, јер више нисам могао да стрпљиво седим и присуствујем нашем сусрету у неизвесности: да ли ће владика присуствовати промоцији моје књиге? Без устручавања сам га прекинуо: “Преосвећени владико, неизмерно Вам захваљујем што сте нас примили и угостили, што сте одвојили своје драгоцено време да нас саслушате и угостите у свом величанственом двору. Преосвећени владико, један од разлога због којих смо овде јесте промоција моје књиге у Бањалуци.” Владика ме оштроумно слушао и помало ми се смешио. Наставио сам даље: “Да ли бисте могли да ипак пронађете мало времена и да присуствујете у 19 часова промоцији моје књиге у Банском двору?” Владика је рекао да је врло заинтересован за то представљање, али да сумња да ће наћи слободно време. Током вечери успео сам да га три пута подсетим на промоцију.
Лагано испијајући кафу добродошлице и чашицу домаће ракије, разговор је био испуњен различитим темама: књижевним, историјским и културним. Након готово сат и по разговора дошле су и оне дијамантне, религиозне теме: владика нам је показао капелицу коју не показује свима.То је био као посебан поклон за мене, можда утешни поклон, уместо посете владике Јефрема првој промоцији моје књиге. Прелепа, у византијском стилу осликана капелица је једна од најмањих које сам видео, али довољно велика да се може служити Света Литургија, и да смо се у њој са поносом могли фотографисати.
Бити у друштву владике Јефрема, којем се сви са великим страхопоштовањем обраћају, било је драгоцено и незаборавно искуство. И веома пријатно: у његовом Владичанском двору осећали смо се као у најбогатијој гостопримници, а дарови попут очинског благослова сведочили су баш о томе. Владика нас је повео да нам покаже своје богате салоне, водио нас је да видимо сву раскош Владичанског двора, али најдуже смо се задржали у капелици. Шетњи и фотографисању по прекрасним просторијама Владичанског двора претходила је још једна молба да владика дође на промоцију књиге. Владика је приметио моју упорност.
Уместо свог доласка, дао ми је благослов да се књига може представљати у целој његовој епархији. Тако смо узевши благослов отишли да се припремимо за предстојећу промоцију, која је почињала у 19 часова. Уз неизмерно залагање свих организатора промоције, све је већ раније било спремно у већници Банског двора. Сала се полако попуњавала посетиоцима и хором “Појница преподобна мати Ангелина Српска” који су чекали да откуца 19:00 и да тада са молитвом Оче наш отворе манифестацију. Цео наредни сат, моја књига је била средишња тема, а текстове из ње прочитала је на најлепши могући начин госпођа Мира Лолић-Мочевић. На крају представљања књиге, обасут пљеском, доживео сам и схватио колико су текстови и тема: “Сусрета са светим местима” те вечери отворили посетиоцима нове духовне видике.
Следећег дана посетили смо Приједор, и уз богате дарове обрадованих Приједорчана представили књигу у њиховом граду. Тамо ме дочекало ново изненађење: припремили су за промоцију млади глас девојке Маје, која је својим литерарним наступом читајући текстове из моје књиге доказала да је тема “православна духовност” тражена и жељена у свету младих генерација. Повратком из Приједора завршили смо промотивне активности око књиге у Бањалучкој епархији. Од владике Јефрема имамо благослов да можемо и следећи пут гостовати у његовој благословом богатој епархији и да моја књига има отворени пут до његове Богом дане и верне пастве.
Ненад Бадовинац
11. 11. 2013.