Пријава за натјечај за Награду за књижевност у организацији Задужбине Иво Андрић је врло једноставна. Потребно је било да објавим књигу и неколико примерака да пошаљем поштом на адресу задужбине. Но, хтео сам да променим ову идеју, тако да сам примерке књиге Сусрети са Светим местима однео особно у задужбину. Тамо ме дочекала филилог Биљана, која ради на пројекту проучавања првих, оних необјављених Андрићевих књижевних радова. Разговарао сам са Биљаном о својој идеји да пријавим своју књигу Сусрети са Светим местима за ову награду. Изненада се појављујем као неко непознат у класи са великим и реномираним књижевницима Србије, али Биљанино објашњење да мој непознати реноме никако није пресудан за ову награду. Замолио сам Биљану да ми допусти да фотографишем унутрашњост задужбине у делу где је велики Андрићев портрет. Награда и није толико важна колико мој лични духовни контакт са овим великим креатором чија дела и данас просвећују нашу цивилизацију.