На конференцију у Атину ишао сам у служби техничке подршке оцу Гаврилу. Уз техничку подршку коју пружам оцу Гаврилу у његовим интернет мисионарским пројектима, омогућено ми је да уз оца последњих година духовно сазревам. Уз оца сам учио, поштујући послушност према њему, али често сам учио и из властите непослушности. Недојбено је да сам и у тим моментима много научио. Непослушност је био мој слободни избор којем се радујем, јер је моја слобода благословена, чак и у тренуцима моје непослушности.
Уз оца сам се бавио техничким стварима, али примећивао и оне духовне. Током боравка на Конференцији у Атини било је слободног времена да размишљам о духовности. Тих дана ме окруживало цело Васељенско православље. Митрополити и владике су били део моје свакодневнице, а Патријарси скоро свих помесних цркава или њихови изасланици били су повремено са нама путем скајпа. Фотографисао сам многе детаље. Трудио сам се да ни један детаљ не пропустим. Ипак, оно што ми је било најближе, у мојој непосредној близини, ми је промицало. На пример, седећи до оца, нисам приметио његову непрестану усредоточеност на Умно-срдачну молитву. Било је непојмљиво да ћу у жижи Конференције о дигиталним медијима, учити о Умно-срдачној молитви. Загледао сам се у тренутак у којем је отац вршио Умну молитву, окрећући непрестано бројаницу у руци. Без обзира што је отац био концентрисан на програм конференције, његов ум и срце су и тада творили непрестану Умно-срдачну молитву. Хоћу ли икада сазнати, како је то уопште могуће?
Када бих више веровао у моћ Умно-срдачне молитве, био бих ревнији у њеном творењу. Непрестано тражим објашњења и упутства, уместо да се једноставно приклоним умом за Божије биће, а да се срцем неизоставно надахнем покајању и тражењу умилостивљења од Господа. Са оснаженом вером у творење Умне молитве поново сам у очевом послушању за творбу те снажне молитве. Верујем да ме послушање може довести ка дејству Умно-срдачне молитве. Гледајући оца на фотографији, примећујем да он живи нераздвојно од молитве, а на тај начин нераздвојно и од самог Господа.
С обзиром да Умно-срдачна молитва не допире до мене, ипак сам радостан, јер сам у окружењу оца Гаврила, човека који је овладао њеним тајнама и који непрестано живи са њом, са Умно-срдачном молитвом. Уз оца, који је молитвом непрестано са Богом и ја живим у близини Божијој. Приметио сам то бесконачно много пута, у тренуцима када Он, Творац, повремено, на најлепше, изненадне начине снисходи у мој живот.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2015.