Путовање из Београда за Чачак се никако не предлаже Ибарском магистралом. Чак и они који воле путовати, не путују том рутом. У разлоге се увек изнова уверим. Тог хладног јутра путеви су били преплављени многобројним камионима и аутобусима. Из гужве смо се искључили на узвисини, тек у близини Чачка, на превоју код скретања за планину Рудник. Пристали смо у један ресторан који ме је одушевио угодним амбијентом врло корисним за ово зимско доба године, из разлога што има отворени камин са јаком ватром која је успела да нас огреје. Лагано испијање прве јутарње кафе не наслучује ништа неуобичајено, међутим већ следећег тренутка, телефонски позив оца Лазара постаје потпуна несвакодневница. Оца Лазара сам задњи пут чуо пре месец дана, када сам гостовао код њега, промовишући његовим парохијанима своју књигу Сусрети са светим местима. Од тада па до данас га нисам чуо:
– отац Лазар: “Помаже Бог Ненаде, Лазар овде, како си и где си?”
– Одкуд Ти драги оче овако рано? драго ми је да Те чујем.
– отац Лазар: “Све књиге сам ти продао, када можемо да се видимо?”
– оче Лазаре, Твој позив је сам по себи угодно изненађење, али ова вест ме још више орасположила. Бићу слободан и доћи ћу у недељу, видимо се код Тебе у Твојој малој капелици на Бежанијској Коси.
– отац Лазар: “Уреду, него реци ми Ненаде, где си?”
– Путујемо за Чачак, стали смо у једном ресторану да попијемо кафу, са друге стране стола гори ватра из отвореног камина, можда и осетиш њену топлину овако преко мобилног. Не бих се чудио, ипак је ово место посебно, а на понеким посебним местима просторно ограничење не постоји. Лазаре, кренуо сам у Чачак идем да посетим своје пословне партнере.
– отац Лазар: “Чачак је мој родни крај, и ти баш знаш да изненадиш, јер ето чујемо се баш када посећујеш мој родни крај. Позивам те да једном заједно посетимо манастире Овчарско кабларске клисуре, како бих те упознао са тим светим местима мога родног краја”
– Хвала ти на позиву, било би лепо поново их посетити, поготово манастир Ваведења Пресвете Богородице који се налази на самом улазу у клисуру. Међутим, да те питам, за једно друго врло занимљиво подручје. Када сам паркирао испред ресторана, са моје леве стране сам видео огромну планину, поглед ми једва сеже до врха, ради се о панини Рудник, чуо сам да је то посебно и још увек неоткривено подручје, знаш ли шта о светињама овога краја?
– отац Лазар: “Рудник је неистражено подручје. Можемо и тај крај да обиђемо. Свакако дођи да се видимо па да се договоримо.”
– Хвала оче. Видимо се у недељу.
После занимљивог, изненадног телефонског позива, пауза је завршила, па смо кренули даље на пут према Чачку. Наши пословни партнери су нас почастили и другом јутарњом кафом, а на састанку сам од директора финансија и директора постпродаје добио занимљив сигнал, а то је да постоји шанса за напредовање према новим пословним потхватима, што ће сигурно захтевати поновне и чешће посете њихове Чачанске регије. Ово неће бити никакав проблем, јер већ видим своје нове руте из Београда за Чачак преко планине Рудник чија света места желим истражити.
Преко планине Рудник смо кренули назад према Београду, али путеви према врху и према светим местима су били затворени снегом. Приликом повратка пристали смо у ресторан на чај. Снег је спречио скретање према светим местима овог краја. Зовем Андријану и Сашу, млади брачни пар и врло добре пријетеље из Београда који овде имају викендицу и који су ми говорили о скривеним светим местима овог краја. Каже ми Андријана: Ненаде, управо ту где се налазиш, ту се налазе манастири Рудничко Благовештење, Вољавча, а саветујем ти да посетиш Опленац и Орашје. Но, кажем јој да је све то лепо, али овај пут нисам спреман, јер све изгледа толико затрпано снегом да се не усудим скренути ка споредним путевима. Овај пута се нећу упуштати у ову авантуру.
Кренули смо раније за Београд, како бих стигао на вечерњи концерт хора “Београдски Мадригалисти”. Велик хор је успео да смири моје амбиције и угаси жеђ, бар привремену жеђ за светим местима Рудничких планина. Хор, са својим светим стиховима дошаптавао ми је Божије Име. Кроз предивне стихове песама, имао сам прилику да доживим божанствени глас хора. Гласови хора били су у стању понудити ми снажну утеху с којом сам лакше превазишао данашњу пропуштену прилику посете светим местима Рудничког округа.
Ненад Бадовинац
Децембар, 2013.