Када сам се спустио до пешћара испод северне стране Атоса, до пешћара у којима се подвизавао Свети Атанасије Атонски, иза мојих леђа се појавио човек са којим сам се пре неколико дана поздравио у скиту Свете Ане са друге стране полуотока. Он је наставио да иде према врху Атоса, а ја сам наставио путем за манастир Хиландар. Живи у Русији и често проводи дане одмора пењучи се на врх Атоса.
Најмање сам се надао да ћу срести овде неког познатог. На слици се види иза мене како силази са стене. Зачуђено смо се гледали, а онда се загрлили као да се познајемо годинама. Објаснио ми је пут и стазе којима могу сићи уз литицу до пешћаре Светог Атанасија Атонског. Околину која нас је окуживала описивали смо један другоме као нетакнуту природу која је људском руком слабо у прошлости била дотакнута. Он је овде у овој природној оази тражио место да преноћи, а ја сам наставио да истражим ово нетакнуто место.
Овде на обали Атоса има мобилног сигнала, тако да сам мобилним позвао оца Гаврила, телефон му је звонио, али се нажалост није јављао. Ко зна можда бих тада од оца добио благослов да преспавам у овим нетакнутим светогорским пешћарама у којима се својевремено подвизавао Свети Атанасије Атонски.
Ненад Бадовинац
02.07.2014.