У манастиру Хиландару упознао сам врло занимљивог старог руског свештеника који је дошао са двојцом своје духовне деце и малим Сергејем, дечаком од 8-9 година. Старац се тешко кретао, али се ипак упутио у посету Светој Гори. Наш контакт се успоставио када сам се понудио да им помогнем унети ствари на брод. Тада ме свештеник благословио. Но и после путовања бродом наставили смо заједно, искрцали смо се у истој луци, у манастиру Ватопед. Имао сам у манастиру Ватопед посебно гостопримство, али и посебно изненађење које ми је приредио мали Сергеј. После вечерње службе сви заједно смо седели за столом испред конака, а мали Сергеј ме погледао и “наредио” ми да га следим унутра. Послушао сам га и ушао сам у приземље зграде где су на столу биле монтиране ручне машине, а поред њих било је мноштво траке са пратећим садржајем. Сергеј ми је показао, без изговорене речи, како се производе узорци Појаса Пресвете Богородице који се освештавају у Храму над Кивотом у којем се чува скоро једини материјал којег је Пресвета Богородица оставила на Земљи. Приликом Њеног Успенија на Небо она је нама оставила свој Појас.
Сергеј ме научио како се раде узорци Богородичиног појаса и како се пакују у посебне кесице намењене томе. Након производње у овој просторији узорци иду у Храм да се посвете, а након посвете се деле верном народу. Било ми је врло необично што је мали Сергеј са својих 8 година успео да савлада помало компликовану технику производње узорака, али осим тога показао се одличним учитељем, јер ми је врло стручно пренео своје знање. Касније је окупио и неколико грка и све нас заједно запослио овим врло знаменитим послом. Сваки од тих узорака Богородичиног појаса које сам направио биће посвећене и многе домове широм света ће освештавати својим присуством. Благодарим Пресветој Богородици која ме недостојног удостојила ове велике и знамените израде узорака Појаса Пресвете Богородице у манастиру Ватопеду.
Ненад Бадовинац
Јул, 2014.