Једног од укупно два дана боравка у манастиру Хиландар, успео сам да прошећем до манастира Есфигмен. Упалу мишића сам санирао и лагано други дан кренуо у пробну шетњу. У манастиру Есфигмен животни је режим потпуно другачији него у манастирима које сам до тада обишао. Овде сам чекајући да ми отворе цркву како бих се поклонио светињи, имао прилику да упознаом малу дружину из Србије која је дошла на челу са Алексом. Покушао сам бити саговорник малом Алекси, али то је било тешко, јер је он имао много питања и много нејасноћа. Договорили смо се да ће он да заврши своје школе и да се научи животу, а да ће науку о Богу учити када томе дође време. Знам из свог властитог искуства да је дечји контакт са Господом најјачи и најреални контакт две личности, и да када деца доживе тај контакт, никада касније тај осећај не заборављају.
Потпуно разумем малог Алексу, био сам и ја у његовим годинама такав. Осетио сам накратко Очеву близину и одтада Га увек изнова желим спознати. Алекса је мали дечак, али његово срце је довољно снажно да осети Ко га вечно љуби и Ко је створитељ његовог постојања. Сликали смо се сви заједно за успомену на повратку из манастира Есфигмен ка Хиландару. Очекујемо да мали Алекса нарасте, те да нас једног дана он подсети овој фотографији и том сунчаном дану у којем смо поред зидина манстира Есфигмен сви заједно осетили Православну духовности.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2014.