манастира Крка
Возећи се из Шибеника према Бања Луци имао сам орилику да посетим манастир Крку и да том приликом видим катакомбе које чувају у себи историју ранохришћанске молитве и богоугодног живота првих Далматинских хришћана.
Напуштајући Јадранску обалу, врађајуђи се са одмора, посетио сам национални парк Крку, и истоимени манастир који се налази на релацији Шибеник – Книн. Манастир Крка је дубоко скривен у окружењу слапова реке Крке и шумовитих стаза нетакнуте природе. Манастир Крка је подигнут на месту где се налази светиња из првих векова хришћанства. Без манастира Крке, та ранохришћанска светиња би вероватно била заборављена. Но, верујем да ни тада Дух Свети не би напустио ово Свето место, јер Он и Анђели Божији непрекидно чувају и оне светиње које човек заборави.
манастир Крка
Паркирао сам испред капије манастира Крка који датира из 14. века. Манастир Крка је задужбина Јелене Шубић, сестре српског цара Душана Силног. Манастирска црква је посвећена Архангелу Михаилу и саграђена је у византијском, а звоник је саграђен у романичком стилу. Оваква стилска композиција указује на тешкоће оснивања манастира под утицајем културе истока и запада. Целивао сам иконе које су се сместиле у унутрашњости, иза дебелих зидина кроз које летња врућина не допире. Иконе старије од вечности истовремено представљају прозор у будућност, а испод њих налазе се две хиљаде година старе катакомбе на којима је подигнута данашња Саборна црква. Након што је игуман, архимандрит Никодим благословио да ми покажу катакомбе, сишао сам у подземне просторије иза посебних врата које деле данашњу стварност од ранохришћанске цивилизације. Овде су се тајно окупљали рани хришћани и богослужења су обављали на овом месту, на гробљу мученика и светитеља. Тако су гробови пострадалих за Христа претворени у места за богослужења. Археолошка испитивања су показала да је ова катакомба настала у првом веку, а везује се са доласком Апостола Павла у Далмацију 61. године нове ере. Проповедао је овде Апостол Павле, ранохришћанској заједници која је постојала у римском градићу Бурнуму, данашњем Кистању, који се налази недалеко од манастра. Катакомбе испод манастира Крке нису довољно истражене, али верује се да се један њен зазидани крак пружа чак неколико километара у даљину. Бројне кости светитеља које сам видео показују значај овог места. Управо изнад тог значајног места, над костима светих Далматинаца сазидани су темељи Саборног храма манастира Крке.
унутар катакомбе испод олтара главне цркве у манастиру Крка
Са игуманом манастира Крка, Архимандритом Никодимом, Миланом, управитељем Хиландарске задужбине у Београду и његовим пријатељем из Париза
Катакомбе су створене природним путем од утицаја морске ерозије пре много хиљада година. А у времену док су формиране као катакомбе служиле су као склониште хришћанима и као простор за молитву. Изнад ових катакомби људима је можда сијало сунце, али није било светлости све док су хришћани који су познавали Истинитог Бога били скривени у овој тами. Мој водич и ја смо имали електричну расвету, али тадашњи хришћани су имали пуно јаче светло коју је овде кроз проповед доносио са Христовог гроба Света Апостол Павле. Изишавши из катакомби, игуман манастира, Архимандрит Никодим ме послужио водом и вином, својим присуством и краћим разговором након којег сам наставио свој пут. Напустио сам ово вечно Свето место из којег извире порука Христова: да су цркве настале по узору на Његову гробницу из које зрачи вечна светлост. Катакомбе по узору на Хирстов гроб не могу бити ништа друго до место извора светлости која у суштини значи живот. Кренуо сам даље на пут али обогаћен посетом катакомби из периода раног хришћанства у којима сам доживео далеку ранохришћанску историју у којој су први Христови Апостоли ширили Христове речи и преносили Његова дела љубави.
Ненад Бадовинац
Август, 2014.