Михољско лето
Сваким даном можемо да славимо или да захвалимо. У складу са тим, данас сам подједнако и славио и захваљивао. Неплански и изненадно, профињено сам доживео изненадна искуства која када бих описивао многе бих свитке могао да испишем.
Дан је почео недељном Светом Литургијом у храму манастира Ваведење у Београду. На Светој Литургији био је поменут Свети Киријак Отшелник. Светитељ који се празнујуе на Михољдан. Данас, на Михољдан наступа Михољско лето. Период михољског лета представља продужетак летњих дана и у периоду након завршетка лета.
Након послужења са верницима кренуо сам кући, а онда се изненада догодио – дар ближњих. Даривали су ми дар, необичан дар, себе су даривали мени. Помислим како је бесмислено прослављати рођендан. Празан је смисао те прославе. Помислио сам недавно да из тог разлога не обележавам “свој” дан, али чим сам се тога присетио, они су се појавили. Они, чију пажњу према мени већ годинама поносно прослављам. Појавили су се они који су уз мене многе године. Они, који 37 година непрекидно приносе своју пажњу ка мени. Управо су они и њихова пажња разлог због којих прослављам данашњи дан, дан у години који посвећујем драгим људима који чине део мене. Данас прослављам пуних 37 година пажње мојих ближњих према мени. Несумњиво је данас њихов дан, више него мој. Не бих писао о томе да то неосећам. Наша материјална чула могу на непоновљив начин да нам “пруже” свет који нас окружује, али он је и даље непостојан наспрем осећаја који у нама ствара вреднији и богатији свет, испуњен брижношћу ближњих: како се осећаш?
Данас сам имао дилему у тренутку када су ми честитали рођендан. Нисам имао довољно речи да им објасним да не могу да примим њихове честитке, јер сматрам да треба да ја њима честитам и захвалим, њима који су одвојили своју брижност за мене. Без њих, без ближњих, нико не би поменуо моје име на овом свету. Без њих ми се нико не би радовао. Каква би тада била сврха мог постојања!!!
Са њима је доиста све смислено!!!
Свети Киријак Отшелник
Свима који су данас доживели мој рођендан: Управо са вама све има смисла. Управо поред вас и ја сам, а без вас, нити мене нема. На крају дана обишавши многе делове града посетили смо Београдску посластичарницу. Седели су они поред мене и међусобно причали, а ја, више нисам имао шта да кажем. Свака моја реч била би сувишна. У њима сам препознао оно што одувек у људима и у просторима тражим: неоткривене и неописане репортаже које могу да предоче осећај припадности Богу и људима. Сваки губитак ваше пажње била би непроцењива штета. Са уласком у још једну годину прослављам све снажнији улазак ваше искрене пажње према мени. Свима вама овај текст није ништа друго већ захвала за вашу присутност на данашњој прослави Михољдана, дана посвећеног Светом Киријаку Отшелнику којег и овим путем молим да принесе молитве Господу за нас ништавне. Нека нас све заједно помене, да и даље останемо заједно у Духу Светом, кроз Оца и Сина Божијег уз присуство Пресвете Богородице Лепавинске, која је и овог сунчаног михољданског дана неодвојиво на тајанствен начин била присутна међу нама.
Ненад Бадовинац,
12. октобар, 2014.