Prva međunarodna konferencija o digitalnim medijima na kojoj je učestvovao Arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Lepavina.
Pozdravljamo vas na početku današnje emisije „Iskre Pravoslavlja“. Početkom meseca maja u Atini je održana Prva međunarodna konferencija o digitalnim medijima na kojoj je učestvovao Arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Lepavina. Ostanite uz emisiju Iskre Pravoslavlja.
Pod pokroviteljstvom Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja, početkom maja u Atiniji je održana Prva međunarodna konferencija o digitalnim medijima i Pravoslavnoj pastirskoj brizi. Na kojoj su osim mnogobrojnih učestika iz više od 20 zemalja iz Srpske Pravoslavna Ckrve učestvovali i izlagali: Arhimandrit Gavrilo iguman manastira Lepavina, kao i profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, prof Dragan Karan. O ovoj konfenenciji razgovaramo sa Nenadom Badovincem, webmasterom sajta manastira Lepavina, koji je i tehnička podrška na internet projektima koje vodi Arhimandrit Gavrilo u manastiru Lepavina, a koji je takođe boravio u Atini.
***
Radmila Karanović: Gospodine Badovinac, nedavno ste učestvovali sa ocem Gavrilom, igumanom manastira Lepavina, na Prvoj konferneciji o digitalnim medijima i pravoslavnoj pastirskoj brizi. Kažite nam, koliki je značaj održavanja ove konferenciji i učešće vas i oca Gavrila na ovoj konferenciji?
Nenad Badovinac: Pomaže Bog gospođo Radmila, veliki pozdrav šaljem vama i vašim slušaocima. Hteo bih da kažem da Prva međunarodna konferencija o digitalnim medijima i pravoslavnoj pastirskoj brizi, koja je održana od 7. – 9. maja ove godine, u Atini je održana u organizaciji: Pemtousije iz Grčke, zatim Orthodox Christian Network iz Amerike i sajta Bogoslov.ru iz Rusije. Učestvovalo je 75 predavača iz 21 zemlje, to su bili predavači iz Vaseljenske patrijaršije, Jerusalimske patrijaršije.. gotovo iz svih pomesnih crkava. Najviše predavača je bilo iz Grčke crkve. Iz naše Srpske pravoslavne crkve su učestvovali dvojca učesnika, nama poznati Arhimandrit Gavrilo, iguman manasitra Lepavina i profesor Dragan Karan, docent na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Ja sam imao čast da učestvujem, kao tehnička podrška ocu Gavrilu, radeći zajedno na prezentaciji i održavanju očevih nastupa. Otac je imao dva nastupa tokom. Najpre je bilo dogovoreno samo jedno njegovo izlaganje, ali kada su organizatori videli očevu biografiju, uvideli su potrebu da oca pozovu na još jedno predavanje, da ga uključe u okrugli sto koji je bio održan drugog dana predavanja, tu je otac imao zanimljivu temu, pričao je o fejsbuku. S obzirom da je cela konferencija bila u tonu internet tehnologije u službi pravoslavnog misionarenja. Ocu su dali jednu temu koja se odnosila na fejsbuk, da kaže nešto više o korišćenju fejbuka, i da pojasni moć društvenih mreža u Pravoslavnom misionarenju. Trećeg dana otac je nastupao sa svojom slobodnom temom koju je imao kao svi ostali učesnici, kroz 15 minuta svog vremena. Tada je održao svoje izlaganje na temu o svojoj praksi Internet misionarenja, predstavljajući se celokupnoj javnosti. Na kraju tog trećeg dana, sumirali smo naše utiske, i shvatili smo da je otac Gavrilo imao veliku ulogu u udnosu sa ostalim učesnicima. Osim mitropolita, episkopa koji su bili prisutni iz celog Pravoslavnog sveta, iz Amerike, Hong Konga, bilo je i naučnika koji su izlagali svoje teme. Otac je imao priliku da izlaže dve teme. Nisu bile uobičajete dve teme. S obzirom da je samo manji broj od 75 izlagača izlagalo dva puta.
Radmila Karanović: Kažite kakve su bile reakcije učesnika koji su posmatrali i pratili izlaganje oca Gavrila kada su čuli o projektima koje on vodi?
Nenad Badovinac: Jednoglasno su se svi složili da se danas mora izaći u sajber prostor, kada je u pitanju pravoslavno misionarenje. Za taj izlazak su potrebne duhovne sposobnosti. Visok osećaj pastirske odgovornosti urednika nekog internet projekta. Svi su imali na umu da je internet samo jedno sredstvo kojeg treba koristiti promišljeno i na poseban asketski način. Pre aktivnog izlaska, potrebna je odgovarajuća duhovna sposobnost i pastirska odgovornost koju treba da ima urednik bilo kojeg sajta ili drugih internet projekata. Urednih internet misionarenja treba da bude vođen duhom razboritosti, uzdržanosti i odgovornosti. Ukratko, rečeno je da osoba mora biti spremna, kako duhovno, tako i asketski, ako želi da bude deo internet misionarenja. Jer samo na taj način se može uči u iluziju nerealnog, virtuelnog sveta. Svi su bili složni oko toga, da treba postojati posebna koncentracija za izlazak u sajber prostor, kada su u pitanju pravoslavni internet misionari.
Što se tiče očevog izlaganja, ja sam pratio očev prvi i drugi očev izlazak. Otac me ugodno iznenadio sa svojom koncentriranošću na temu, jer verujem da je jako teško izaći pred tako velik broj ljudi. Postojao je direktan video prenos na internet, tako da je svima bilo omogućeno da prate dešavanja na konferenciji. Paraleleno sa tim, simultani prevodioci su prevodili izlaganja na grčki, engesli i ruski. Kada je otac izašao i izložio svoje predavanje, dobio je takav aplauz. Pazite, vi možete izaći pred ljude, ali da bi izlazak bio uspešan, vi morate imati i dovoljno zanimljvu temu koje će podržati vas, i vaše izlaganje. Upravo zanimljivu temu, je to otac predstavio u tih 15 minuta. Na kraju su ga pitali: Kako vi uspevate da vodite sve te projekte? Miseći pritom na ukupni misionarski rad kojeg otac preko interneta vodi već 15 godina. Ljudi su se čudili takvom uspehu, ali očev konstantni rad i briga o svojim duhovnim čedima koji se nalaze u virtuelnim prostoru usmeravaju oca da bude još aktivniji u polju internet misionarenja. Njegov trud mu je uostalom i omogućio predstavljanje na ovoj važnoj konferenciji.
Radmila Karanović: da kratko podsetimo naše sluaoce: koji su to internet projekti koje vodi otac Gavrilo, znamo da u manastiru Lepavina, postoji internet Radio Blagovesti, da otac Gavrilo mnogo kontaktira sa svojim duhovnim čedima, ljudima u svetu, putem fejsbuka, skajpa i svih ostalih modernih tehnologija. S obzirom da ste vi webmaster sajta manastira Lepavina i tehnička podrška ocu Gavrilu, da podsetimo koji su to projekti i kako je otac Gavrilo započeo misionarenje, kako je počeo da koristi moderne tehnologiju u svrhu širenja pravoslavne duhovnosti:
Nenad Badovinac: najbolje ću vam odgovoriti na pitanje, tako što ću citirati oca Gavrila tokom njegovog izlaganja, kada je spomenuo odgovor upravo na ovo vaše pitanje: „Kompjuterskoj tehnologiji, kaže otac Gavrilo nisam bio naklonjen, imao sam nepoverenje prema računarima kao i prema internet tehnologijama. U manastiru Lepavini, živeo sam monaški život ispunjen molitvom, i vezao se isključivo za bogoslužbeni život. Po poslušanju svom nadležnom episkopu krajem 90 tih godina počeo sam da učim više o kompjuteru. Nakon što sam saznao više o internetu uvideo sam kolike su misionarske mogućnosti na njemu. Primetio sam da internet ima mnogo zamki, ali sam ih prevazilazio ne sumnjajući ni u jednom trenutku u njegov veliki potencijal kojeg on ima za širenje reči Božije na Internetu. U početku sam se posvetio i aktivno radio na manastirskom web sajtu i blogu posvećenom svetogorskim temama.
Znači otac je počeo da uči, po blagoslovu nadležnog episkopa, mitropolita Jovana, učio je o internetu i kompjuterskim tehnologijama. Kasnije je otvorio web sajt i blog „Svetogorsko nasleđe“, kojeg je posvetio Svetoj Gori. Kasnije je krenuo sa vrlo zanimljivim projektom koji je trajao nešto više od pola godine. To je bila Duhovna tribina na koju je otac postavljao svoje duhovne teme, a učesnici koji su bili uključeni u nju su komentarisali i na taj, doista jedan lep načim, za svaku očevu temu, ljudi su svakodnevno postavljali duhovne, vrlo produhovljene komentare. Svaki dan je bila postavljena nova tema oko koje su se posetioci okupljali i komentarisali sa svojim mišljenjima. Na taj način posetioci su gradili svoje duhovno znanje.
Kasnije smo otvorili skajp profil, otac je imao skajp profil i kasnije fejsbuk profil, na kojima je razgovarao sam posetiocima i na taj način je nastalo oko 800 stranica teksta. Tako su nastale dve knjige „Duhovnih razgovora“ koje su tražene kao pravoslavna literatura, jer su tekstovi pisani na jedan jednostavan prijemčljiv način u kojem se duhovnik, svetogorac sa vernim narodom, mladima koji tek ulaze u veru ili su već u veri. Uglavnom bili su to pretežno mladi, bilo ih je rekao bih oko 90%. A onda kasnije je otac počeo više da koristi fejsbuk, jer je video veliku moć društevnih mreža. Danas ima 145 000 ljudi koji svakodnevno prate očeve objave na fejsbuku. Osim fejsbuka postoji i internet radio gde otac Gavrilo emituje duhovnu muziku i ona u pozadini ide celodnevno tokom 00-24 sata. Osim muzike, otac postavlja emisije, uređuje radio program, to su intervjui sa vladikama, razne emisije hrišćanskog tipa koje otac postavlja u program i na taj način omogućuje da svakodnevno oko 500 slušalaca prati njegov radio program. Naš radio je u rangu najslušanijih pravoslavnih radio stanica u Srbiji, kao što su Svetigora, Slovoljubve. Sa tom razlikom da su Blagovesti potpuno duhovni radio i najslušaniji naš manastirski radio. Sa isključivo duhovnom muzikom, hrišćanskim sadržajem i emisijama o zdravlju. To su glavni projekti. Unutar tih projekata otac ima manje misionarske module koje vodi, recimo: unutar fejsbuka omoogućeno mu je povezuje mlade u jednu zajednicu istomišljenika koji su svi vode svoje profile na jedan vrlo zdrav i dušekoristan način. Otac traži takve profile i međusobno ih povezuje. To je samo jedan primer, tako da je moguće da se sve nove ideje vrlo lako promovišu kroz sajt, kroz fejsbuk ili Radio Blagovesti. Sve sadržaje objedinjujemo u jednu mobilnu android aplikaciju, koju želimo da prošimo na sve očeve projekte. Smatramo da će putem mobilnih telefona duhovni sadržaji biti najdostupniji mladima. Otac je ta razmišljanja izneo na konferenciji. Za nastup je imao 15 minuta vremena, to nije bilo sasvim dovoljno, ali suština očevog rada je iznesena. Sve je to snimljeno, tako da smo stvarno zadovoljni sa očevim nastupom na konferenciji.
Radmila Karanović: Da li posle učešća na ovoj konferenciji o digitalnim tehnologijama u Atini ste došli do nekih ideja, na čemu bi mogli u budućnosti raditi pomoću modernih tehnologija, a sve u cilju širenja pravoslavne duhovnosti?
Nenad Badovinac: Mi već godinama radimo na novim idejama i neprestano smo u sferi istraživanja novih mogućnosti. Već duže vreme spominjem da je mobilna telefonija i mobilna komunikacija vernika sa ocem Gavrilom u jednoj ekspazniji i da tu ima mnogo prostora za usavršavanje te komunikacije. Postoji ideja da sav taj veliki broj duhovnih tekstova, duhovnih sadržaja koje otac objavljuje, da ih organizujemo u posebne kategorije i da ih tako raspodeljujemo po profilima korisnika mobilnih telefona. Gde bi aplikacija korisniku mogla u svakom trenutku pružiti idealan tekst i na taj način potaknuti na najefikasniji način korisnikovo razmišljanje o duhovnosti. Na taj način bi zadobili još veću pažnju vernika. Ta ideja postoji još od pre, a na konferenciji nam se upravo pružila podrška za naš daljni razvoj internet misionarenja.
Radmila Karanović: Zahvaljujemo se Nenadu Badovincu, webmasteru sajta manastira Lepavina i čoveku koji je tehnička podrška na internet projektima koje vodi Arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Lepavina. Povod za razgovor sa Nenadom Badovincem, bilo je učešće oca Gavrila na Prvoj konferenciji o digitalnim medijima i Pravoslavnoj pastirskoj brizi, koja je održana početkom maja, 2015. u Atini. Nenade, hvala vam na učešću u emisiji „Iskre Pravoslavlja“ i na svim ovim lijepim i interesantnim temama koje ste nam predočili u ovom razgovoru.
Nenad Badovinac: Hvala vama, Radmila, hvala na vremenu koje ste mi posvetili da sam mogao u nekoliko minuta da pričam o onome što se dešavalo tokom konferencije. Hteo bih zaključiti naš razgovor sa očevim pogledom na konferenciju: „Tačno je da je internet iznikao van crkve, pa je normalno da postoji jedna vrsta zbunjenosti pri pokušaju njegovog razumevanja i pravilnog korišćenja, ali to nikako ne predstavlja savremenu pravoslavnu misao da ga uspešno integriše u dinamiku svog delovanja i da ga osvećuje koliko je to moguće, na slavu Trojičinom Bogu. Ova tri dana intenzivnog rada su to dokazala“. Sa očevim zaključkom mogu i ja da zaključim da je konferencija bila uspešna. I da se zahvalim ljudima koji su bili sa nama i svojim prisustvom i angažmanom nam pomogli: gospođa Sanja Pavkov i prof. dr Dragan Karan koji su bili deo našeg susreta tokom konferencije u Atini.
Slušali ste emisiju „Iskre pravoslavlja“ na talasima Radio Televizije Republike Srpske. Emisiju pripremili i realizovali: novinar Ljiljana Vučinić, muzički urednik: Igor Divljak, ton-majstor: Dejan Šušić,
Urednica i voditeljka: Radmila Karanović.
Jun, 2015.