Манастир Крупа
Пре неки дан две непознате девојке су монахињи манастира Ваведње спомињале Записе и репотаже. Монахиња је у њиховом говору препознала да долазе из западних крајева. До Ваведење их је повела искрена потреба да се поклоне моштима Светог Доситеја Загребачког. Потреба њиховог доласка из далека био је – Опроштај. Сазнао сам да су дошле из далека како бих затражиле Опроштај. Збиља непроцењив, драгоцен, бриљантан и редак гест вредан покретања потраге. Помишљам да би објава у Записима о тој реткој појави код људи могла да промени свет, космос, унапреди моју цивилизацију и искорени све ратове и неправде.
Кренуо сам према западу у потрагу за двијема девојкама којима се јавила жеља за Опроштајем и тражењем Опроштаја, како бих проучио и објавио појединости овог ретког геста. Био је петак поподне, стигао сам до Загреба, убрзо и до Лепавине, накнадно и до Бјеловара, затим и до Републике Српске и Бања луке. На том путу многе сам сусрео, али њих две нисам нашао. Помало уморан и без наде да ћу их наћи, кренуо сам кањоном Врбаса од Бања Луке до Манастира Крупе. Требале су ми смернице за даље, требале су ми идеје, неки знак, требао ми је пут како да надјем тражено благо. Манастир је место препуно смерница и нових идеја. У Манастирима се лакше додје до путоказа. На моје изненађење у Манастиру Крупа на једном од лепих постоља наишао сам на Икону Пресвете Богородице Лепавинске. Мом чуђењу није било краја. Молио сам је да ми да савет и открије пут. Молио сам је за смерницу. На моју молбу, Њене очи као и увек гледале су ме мирно. Цркву је испуњавао океан духовности. Испод великог торња манастира Крупе, кроз целу унутрашњост цркве чуле су се лагане ноте духовне музике, које могу чуда да направе са мојим срцем и истовремено да ми дају наду за потрагу ретког геста код људи за Опроштајем и тражењем Опроштаја. На моје поновно изненађење, на клупици испред цркве седеле су две девојке. Било је довољно само да им се приближим. Био сам сигуран да чувају благо у себи, ретку воља за Опроштајем и тражањем Опроштаја коју ћу објавити у Записима. У разговору са њима препознао сам жудњу за духовним узрастањем. Нада је рођена. То је било довољно. Створио се дојам да су моје молитве услишене. То је значило да могу да променим свет, побољшам свемир, цивилизацији могу понудити могућност духовног узрастања.
Унутрашњост цркве – Манастир Крупа
На овом путовању невидљива рука ме водила предивним обронцима планина, кањонима река, градовима и према различитим менталитетима људи. Путовање ме повело према непознатим људима који су успели од свог живота направити мирни свет и лепи свемир. Препознао сам у људима светлост живота и вољу за Опраштањем и тражењем Опроштаја. Врачајући се ка Београду, пратила ме мисао о потреби упорности и наде. Икона Лепавинска у Манастиру Крупи изнад кањона Врбаса поред Бања Луке, уместо путоказа понудила ми је наду да ћу увек пронаћи оно што тражим.
Могућност посете Манастиру Крупа за мене значи да сам дошао до Божјег благослова који има снагу променити мој свет, мој свемир. Након ове посете мој свемир и мој свет су одушевљени окружењем у којем је смештен Манастир Крупа, одушевљени су и оближњим слаповима и кањоном реке Врбас. Недовољно је пожелети поново доћи овде, зато је потребно свакодневно сетити се тог склада природе која окружује Манастир Крупу изнад Бања Луке. Пресретан сам што сам успео и ову звезду православне духовности приближити читаоцима и члановима истраживачког тима: „Записа и репортажа“. Све у циљу, да сви заједно, што више нудимо Опроштај.
Икона Богородице Лепавинске
међу члановима истраживачког тима – Манастир Крупа
Ненад Бадовинац,
Бања Лука, Јул, 2012