Ove godine sam imao priliku da posetim ,,Cebit 2016″. To je najveći Svetski sajam informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Sajam je održan od 15. do 18. marta 2016. godine, u Hanoveru (Nemačka). Na sajmu se okupilo preko 4.000 izlagača. Tokom tih par dana posetilo ga je neverovatnih 220.000 posetilaca koji su došli iz svih delova sveta. Posetom ovog događaja prisustvovao sam predstavljanju savremenih tehnoloških inovacija iz ICT sveta. Ovogodišnja tema Cebit 2016. bila je Digitalizacija svega što nas okružuje, sve što okružuje pojedinca u njegovoj svakodnevnici. Uz to, digitalizuju se sve grane industrije i ekonomije. Izlagači su predstavljajući tu filozofiju informatizacije iskoristili sveprisutni Internet of Things (Interenet stvari) koncept. Na ovako koncipiranom sajmu, sa idejom digitalizacije svega što nas okružuje predstavljene su i tehnologije Cloud computinga – ,,Računarstva u oblaku” koji već nekoliko godina sve više dobija pristalice u svetu,doživljavajući neprekidan razvoj. Tehnologija Internet stvari svakodnevno u svetu proizvodi mnoštvo podataka koje je potrebno negde pohraniti i kasnije analizirati. Video sam i tu granu ICT, na sajmu. Alati inteligentne analize mogu da analiziraju veliku količinu podataka uz koncept BigData koji mi je posto sve bliži, jer se interfejs prema čoveku sve više razija.
Izložbeni prostor CEBIT-a 2016. bio je toliko velik, da prvog dana posete sajmu nisam stigao ni pola izložbenih hala da posetim. Interesantno mi je bilo upoznavati ljude iz ICT sveta koji su na svojim štandovima dočekivali goste i tom prilikom razgovarali sa izlagačima o njihovim idejama. Velike svetske kompanije od nekoliko stotina zaposlenih, stvaraju svakodnevno nove ideje koje žele da podele sa nama, posetiocima CEBIT sajma. Za svoje ideje traže partnere, spremni su da ulože finansijska sredstva, no nedostaju im ljudi. Jednom rečju, spremni su da ostvare poslovnu saradnju. Ostvario sam mnogo interesantnih kontakata, kako bih proširio lično delovanje na svetskom IT nivou.
Korišćenje savremene tehnologije je sve više povezano sa autorizacijom i autentifikacijom korišćenja. Mnoge firme ponudile su svoje sisteme kriptovanja podatka ali i sisteme za čuvanje podataka, poput eksternih diskova koji mogu da se otključaju pomoću RFID tehnologije ili pomoću pametnih kartica. Međutim, predstavljena je i nova tehnologiija sigurnosti, kao posebna IT grana koja koristi bio-tehnologiju. Pomenuta fascinantna tema odnosi se na biohakovanje o čemu je pričao gost iz Švedske Hannes Sjoblad, pokazujući NFC čip koji je ugrađen u njegovu ruku. On je pokušao da opravda ideju o čipovanju ljudi. Koliko se moglo primetiti, hteo je da predstavi IoT pomoću NFC tehnologije. Ima već mnogo primera da ljudi ugrađene NFC čipove u Švedskoj koriste umesto ličnih dokumenata.
Uz inteligente sisteme koje razvija SAP, moguće je predvideti ekonomske krize i predložiti načine za zaštitu. Ali gotovo je sigurno da tehnologiji više nije moguće suprostaviti se već je prihvatiti i implementirati. U suprotnom će se ona sama implementirati, ali pod drugačijim uslovima. Čini se da je bolje da je mi implementiramo svesno u domeni koja nam je potrebna, nego da tehnologija izmakne našoj kontroli i nametne se kao neprirodan primerak veštačke inteligencije.
Nenad Badovinac
Mart, 2016.