Само два човека су била удостојена да виде Свету Тројицу и то Св. праведни праотац Авраам у Старом Завету и Свети Александар Свирски, у новозаветном времену.
Предање каже да је Светац са Светом Тројицом разговарао како да подигне манастирску цркву, сагради манастир и сабере братију! После виђења Свете Тројице, чуо је глас који му је заповедио: „Сада, пошто си видео Три Лица која су говорила са тобом, сагради цркву у име Оца и Сина и Светога Духа! Ми ти мир Свој остављамо и мир ти Свој дарујемо.“ Када се, после тога, помолио Богу да му открије место где треба да подигне цркву, анђео Господњи му је показао тачно место. После неког времена Светац је, уз помоћ братије саградио на том месту дрвену, а потом и камену цркву посвећеној Пресветој Тројици, која је била освећена 1526. године.
Од тада до данас, прошло је пет стотина година, а мошти Св. Александра Свирског су нетрулежне и целе! Уснама сам целивао његове Свете мошти и осетио да су топле! Светац Божији је душом жив у Царству Божијем, али он као да је и телесно жив. Молећи му се пред његовим Светим моштима осетио сам у срцу да он са нама разговара на један необичан и необјашњив начин: слуша наше молитве, одговара на њих, духовно нас поучава.Само два човека су била удостојена да виде Свету Тројицу и то Св. праведни праотац Авраам у Старом Завету и Свети Александар Свирски, у новозаветном времену. Предање каже да је Светац са Светом Тројицом разговарао како да подигне манастирску цркву, сагради манастир и сабере братију! После виђења Свете Тројице, чуо је глас који му је заповедио: „Сада, пошто си видео Три Лица која су говорила са тобом, сагради цркву у име Оца и Сина и Светога Духа! Ми ти мир Свој остављамо и мир ти Свој дарујемо.“ Када се, после тога, помолио Богу да му открије место где треба да подигне цркву, анђео Господњи му је показао тачно место. После неког времена Светац је, уз помоћ братије саградио на том месту дрвену, а потом и камену цркву посвећеној Пресветој Тројици, која је била освећена 1526. године. Од тада до данас, прошло је пет стотина година, а мошти Св. Александра Свирског су нетрулежне и целе! Уснама сам целивао његове Свете мошти и осетио да су топле! Светац Божији је душом жив у Царству Божијем, али он као да је и телесно жив. Молећи му се пред његовим Светим моштима осетио сам у срцу да он са нама разговара на један необичан и необјашњив начин: слуша наше молитве, одговара на њих, духовно нас поучава.
Моје прво правило је да, на својим духовно-истраживачким путовањима, не тражим никакво логичко објашњење за оно што ми се необично догоди на Светим Местима. Схватам све то натприродно, што долази по благодатној и свемоћној сили Божијој, али, истовремено, трудим се да учим „језик“ натприродне, благодатне силе којом Бог комуницира са нама, у случају када то свесно не примећујемо. Бог дејствује увек, на сваком месту и у сваком тренутку, само што то ми због своје огреховљености нисмо у стању да приметимо. Човеку су неопходни и знање и вера. Знање човеку омогућава да истражи и проучи свет који је Бог створио, оно му даје способност да се лакше адаптира за живот у световном окружењу. Вером човек спознаје духовну стварност, општи са Богом, постаје свестан циља и сврхе свог овоземаљског живота. Вера помаже човеку да живи оним животом за који је Бог у почетку и створио човека. Оваква поклоничка путовања, сусрети са Светим, благодатним и тихим местима попут Свирског манастира, помажу да човек обнови своју веру у Бога, да у себи пробуди свест о смислу свога живота. У тренуцима када сам целивао Светитељеве мошти, приметио сам да оне својом топлином истински уверавају све присутне у Божије постојање. Светитељеве руке које су старе пет стотина година – топле су, а његова кожа мека је као да је дечија!
Након овог неубичног сусрета са Божанском стварношћу, питао сам се: колико је, уопште, стваран свет у којем живимо? Који је свет стварнији: овај у коме владају смрт и трулежност или свет Царства Божијег, у којем владају бесмртност и нетрулежност?
Ненад Бадовинац,
Јун, 2018.