Моја душа је духовно премлада да би могла да објасни какве све трагове остављају Света места на људе. Схватам само да посета Светим местима може да побуди људе да се замисле над својим животом, и да се потруде да боље разумеју свет и људе око себе. Заједно са осталим поклоницима, на овом поклоничком путовању, спуштао сам се дубоко у манастирске пештере, где смо целивали мошти бројних Светитеља, пропутовали смо предивна пространства рускога севера, истока и југа. Поклонили смо се светињи Божијој у манастиру Дивјејево, светом месту које, по речима Светих Отаца, сама Пресвета Богородица и анђели Божији, нама невидљиво посећују. Успомене на сва та света места Свете Русије, духовна искуства која сам тамо стекао су ме подстакли да, након десетак година, пожелим да поново поклонички посетим Русију. Током тих десетак година духовно сам узрастао уз свог духовног оца, сада већ блаженопочившег архимандрита Гаврила, тако да је и моје прво искуство Русије и њене тајне за то време сазревало. У жељи да то искуство употпуним затражио сам од свог духовног оца благослов да кренем на ново поклоничко путовање по Русији. Благослов сам добио и кренуо сам на ново путовање које ми је омогућило да упознам други део „руске душе“, а то је Царска Русија. Нисам путовао сâм, већ са организованом групом са којом сам убрзо чинио једну породицу: и када бисмо се нашли у неком проблему и када бисмо делили радосне заједничке тренутке, увек смо били сложни. Једино сложни могли смо доживети тај други део „руске душе“ – Царску Русију, оличену у животу и мученичкој смрти Царске породице Романових, у животу и мученичкој смрти Цара императора, Светог мученика Николаја II.
Пут нас је водио најпре у Петроград, не у милионски велеград савремене Русије, већ у Царски Петроград. Петроград, обасјан чувеним „белим ноћима“, остављао је утисак чудесног места које је, и ноћу и дању, пуно необичне светлости. Током тог дела године, сунце је на северној хемисфери, и у Петрограду као да и не залази.
Ненад Бадовинац,
Јун, 2018.