>
ispred hrama Svetog Save uoči opela
Razmišljao sam da idem autom do hrama Svetog Save, no nebi se to bas pokazalo kao najpametnije, danas će na opelu biti više od pola milijuna ljudi, jos samo treba moj auto tamo da napravi gužvu, razmiljsao sam da ne idem ni do manastira Rakovice posle pomena, jer nemoguce je doci do tamo pešice, ali još teže autom, pa ovde se sada vec radi o stotinama hiljada ljudi, a ni vozila bas neće puno da manjka.
Otpao je dogovor da idem sa Darom na opelo i na sahranu, što mi je bilo pomalo žao, ona je veroučitelj, i ovih dana je potpuno upoznata sa celom procedurom, baš sam se veselio tome, a sada ostao sam nekako sam. Ocu Gavrilu sam preko telefona rekao, oče idem sutra sam pa kako mi Bog da, otac me samo upozorio da uzmem fotoparat i sve te tehničke skaramelije kako bi mogao da uslikam nesto. No imam osećaj da je prineo i molitvu za mene.
kivot se približava Slaviji
Mati Fotinu sam upoznao kada smo išli u Mileševo, ona me pitala hocu li da idem sa autom, pa da je povezem do manastra Rakovice posle opela. Svidela mi se ideja, ali sam kasnije odustao jer, autom sutra neidem zbog opšte gužve i haosa koji će biti.. kao da sam je malo rastuzio u tom trenutku, no brzo sam se i predomislio, uredu, dolazim autom pa cemo posle i do Rakovice.
Oko 09:30 uspeo sam čudom da nađem mesto za auto odmah pored hrama, odmah sam tu parkirao, nekoliko minuta kasnije sve ulice oko hrama su bile zatovrene.Povorka jos nije krenula iz Saborne crkve, tako da sam imao vremena, posetio sam malu crkvicu Svetog Save, celivao ikone, i prošetao malo oko hrama, sreo sam i poznate ljude ovde, i krenuo polako prema povorci s kojom cu se kasnije vratiti ovde do hrama. Nastavio sam setati Terazijama, ususret povorci, sredinom ulice je hodalo sveštenstvo, Arhijereji celog Pravoslavlja, čuo se samo udarac cipela po asfaltu, mir, tišina, i miris tamjana ispunjavao je centar Beograda. Patrijarha Pavla su vozili nakraju povorke, a iza njega koračalo je bezbroj naroda, kojem se nije videlo kraja. Oko Patrijarha je bio dim od tamjana a uz tamjan i crkvenoslavensko pojanje koje je ponovo zatalasalo Beogradom.
Sve je to bilo kao san iz kojeg se ne bih budio, jer ovo je bilo kao da sam nakratko posetio Nebeski Jerusalim i Nebesku Liturgiju u kojoj mnoštvo Arhijereja slave Hrista.
Malo pomalo povorka se približavala Hramu, bio sam u grupi ljudi koja je htela biti u povorci gradom, a i kasnije na najboljem mestu odakle bi se moglo pratiti služenje opela ispred hrama Svetog Save. To je bilo nemoguće pored tolikog naroda. No nekako sam uspeo doći do pred sami izlazak na stazicu, no opet se nedovoljno videlo, a sada je vec svaki korak kao kilometar teško proći. Bio sam pomalo nesrećan što nisam uspeo doći bliže kako bi mogao nešto da i uslikam. Hmm, da sam makar sa druge strane, ili.. bilo gde samo ne tu, okruzen stotinama ljudi, da mi je otići na ono izbočeno mesto od tamo bi sve mogao videti, tako je i bilo, probio sam se do malenog kamenog bloka, upalio moju malu svećicu sa pomen, i stajao mirno slušajući opelo. Služilo se na raznim jezicima. Doslovno je celo Vaseljensko Pravoslavlje bilo ovde da se zahvali Patrijarhu Pavlu.
Deca, prelepa deca..
Sa moje desne strane bila je „zabranjena zona“ za nas mirjane, ali tamo su stajale četiri predivne devojčice u šarenim nošnjama i haljinicama, morao sam doci do njih da ih uslikam. Za ovako se približiti hramu trebalo je imati posebne propusnice, no ja sam u đepu imao svoje propusnice, imao sam nekoliko malenih ikonica Presvete Bogorodice Lepavinske koje otvaraju sva vrata, tako da sam ih uslikao onako u Hristu lepe i podelio i njima i monahinjama i ljudima koji su me tražili malene ikonice.
Kada sam vec uspeo doći ovde u „zabranjenu zonu“, ubrzo sam se našao na samo nekoliko metara od samog kivota Njegove Svetosti Patrijarha Pavla, oko mene su svi imali kartice i propusnice na odelima sa znakom Srpske Pravoslavne Crkve, no i ja sam imao svoje propusnice u đepu. Posmatrao sam opelo sa najboljeg mesta, iz samih loža, odavde su se videli svi Patrijarsi i Vladike koji su prisustvovali opelu. Odavde su molitve Gospodu bile mnogo glasnije. Tamjan i gromoglasni „Oče naš“ pomagali su Anđelima Božjim da odvedu moga Patrijarha u nebeski Jerusalim u carstvo Boga našega.
Zatim je bili litija sa kivotom oko Hrama, te je kivot Patrijarha Pavla krenuo put manastira Rakovica.
na stazici gde su prošli svi Arhijereji pravoslavlja
Stao sam sa nekolicinom ljudi uz sami Hram, da vidim šta će se dalje događati. I upravo tada su ovde sa platoa počeli da silaze svi Patrijarski, Mitropoliti, Vladike, svi Arhijereji Pravoslavlja. Svi su mi se približavali. Nas nekolicina smo ovde sijali od sreće i zadovoljstva. Najpre je sišao bugarski arhijerej, koji je stao malo i podragao dečicu, sve je blagoslovio, celivao sam mu ruku, svi smo ih sve celivali, dodirivali i veselili se. Celo pravoslavlje je proslo ovom malom stazicom, kako sam uzimao blagoslov od svih, celivao sve Patrijarhe koji su prošli ovuda, tako sam im i nudio iz ruke i moje malene propusnice, Ikonice Presvete Bogorodice Lepavinske. Oni meni blagoslov, a ja njima malenu našu ikonicu. Malenu stazicu su posvetili svojim prisustvom i Vaseljenski Patrijarh Vartolomej, prošao je tuda i rumunski Patrijarh Danilo, zatim poglavar Albanske Pravoslavne crkve Anastasije, poglavar Česke i Slovače Pravoslavne crkve Mitropolit Hristiforiz, zatim mitropolit minski i slucki Filaret iz Ruske Pravoslanve crkve, Jerusalimske patrijaršije prošao je i mitropolit kapitolidski Isahije, aleksandrijski mitropolit Jerondosa Petar, iz Gruzijske crkve mitropolit Gerasim, čak i vladike ruske zagranične crkve, te Atinske i Kiparske Arhiepiskopije, svi su morali da prodju ovom posvećenom stazicom, gde sam se našao sa nekoliconom sretnika nas smrtnika, i sve smo ih celivali i tražili blagoslov. Tako sam uzeo blagoslov od svih osim od jednog Patrijarha, od Patrijarha moje Srpske Pravoslavne crkve G.G. Pavla.
kivot na platou okružen Arhijerejima
Samo je Presveta Bogorodica Lepavinska znala kako sma tuzan bio sto nisam u ponedeljak celivao Patrijarha u Njegovu svetu ruku. Procitao sam joj Akatist jutros pre dolaska ovde, a ona me nagradila i utešila velikim poklonom, tako što me je stavila na ovu malenu stazicu gde sam celivao mnoštvo Arhijereja Pravoslavlja.
Vaseljenski Patrijarh i Mitropolit Amfilohije
Narod se pomalo razilazio, e sada je trebalo naći mati Fotinu, čekao sam je ispred spomenika Svetog Savi, ovde sam sreo i drage mi sveštenike iz Zagreba koji često saslužuju u manastiru Lepavini, bili su to o.Aleksandar i o.Djordje. Eto došla je i mati Fotina ubrzo, pa smo krenuli po dogovoru do manastira Rakovica, kako bi prisustvovali pogrebu. Auto je sva sreća bio blizu parkiran. Krenuli smo zaobilaznim putem kako bi izbegli gužvu, i nakon neki kilometar stopiraju dvoje ljudi, pridjem blize sa autom kad ono iznenadjenje, moj prijatelj Nedeljko sa Draganom, inače Nedeljko je pre nekoliko meseci vodio mene u manastir Ćelije, a sada ja njega vozim u manastir Rakovicu. Svi smo se čudili da smo uspeli baša naići jedni na druge. Nastavili smo dalje da se vozimo, i ubrzo smo stigli na policijsku rampu na 4 km od manastira, ali odavde se nije moglo dalje.
Izasao sam iz auta da vidim postoji li šansa da se prodje, moje male propusnice, ikonice su u đepu. U kombiju ispred nas su bile Igumanija i sestre iz manastira Vavedenje u Beogradu, iz manastira koji je samo nekoliko stotina metara od moga stana u Beogradu, a baš je i tamo Patrijarh Pavle zamonašio mati Fotinu pre nekoliko godina. Međutim, policija je bila toliko stroga da čak ni njih, u kombiju koji je bio pun monahinja nije pustila do manastira Rakovica. Iza kombija smo bili mi, vidio sam da nema baš šanse da prodjem okrenuo sam se, no policija je odličila propustiti kombi jer ipak su unutra bili sve monaška lica, a tako misleći da je i mati Fotina iz moga auta isto sa njima pustili su i nas.. J Vozili smo se skroz do Rakovice, policija je samo nas puštala, nikoga na cesti nije bilo osim jednog kombija i moga auta. Bili smo sretni, zahvaljivali Gospodu i slavili Ga. Tako smo došli nedaleko od ulaska u manastir Rakovicu, čudili smo se i krstili.
u manastiru Rakovica
Medjutim tu je za mene bio kraj, unutar dvorišta hrama, puštali su samo monaštvo i sveštenstvo. Mati Fotina je ušla unutra, a Nedeljko, Dragana i ja smo ostali sa stotinama ljudi ispred kapije slušajući posljedenje pozdrave Patrijarhu kojeg su spuštali u raku.
Izvadio sam opet svoje malene propusnice, ali ovaj puta iz zahvalnosti dao sam ikonicu Dragani, jer je ona meni dala sveću iz Jerusalima koju sam upalio i prinesao za Patrijarha. Uskoro me jedan od čuvara pitao da li mogu i njemu da dam ikonicu, dao sam i njemu i obližnjim čuvarima, ali sada više nisam imao želju da udjem unutra, setivši se da sam celi današnji dan uspeo da provedem nedaleko od Patrijarha, šta mi je sve bilo omogućeno, koga sam sve danas video, celivao, dotaknuo. S kim sam sve razgovarao i koja čuda doživeo, nisam hteo da ulazim, jer za mene bi to bilo previše, već sam jednom od čuvara rekao da sa mojim aparatom uslika unutra u dvorištu. No, on mi je i sam rekao da udjem i uslikam koliko hocu, tako sam i napravio ušao sam slikao, ali sam odmah kasnije i izašao van.
ispred patrijarhovog groba
Nakon nekog vremena otvorila su se sporedna kapija za nas mirjane. Tuda sam ušao stao u red i čekao da se poklonim još jednom pred Patrijarhom. Nakon što me mati Fotina izvukla iz reda stali smo pred Krst i ovde su uslikali, te kasnije polako krenuli za Beograd. Na putu za Beograd prošli smo pored crkvice za koju mati Fotina kaže da joj je posebno draga. Pitam je zašto, kaže zato jer nosi ime Svetih Apostola Petra i Pavla, upravo kao i naš preminuli Patrijarh Pavle.
19.11. 2009. Na dan kada su Andjeli Božji poneli Patrijarha Pavla u nebesko carstvo.
Nenad Badovinac
Поделите са пријатељима...