Капела Св. Катарине у којој је гробница Цара Николаја и његове породице
Боравећи недавно у Петрограду, на основу утисака које носим из тог града, продубљивао сам однос са Руском царевином. Тек по доласку у Београд, сабрао сам утиске и тада схватио да ми је боравак у Русији помогао да донесем коначне закључке о величини, снази и неуништивој Руској Царевини која је тобоже нестала пре тачно сто година. На крају мог путовања убедљиво су најјачи утисци које носим са гроба Цара Николаја Другог Романова, коме сам дошао у госте и ко је заслужен за неуништивост Руске Царске империје. Поред његовог гроба највише сам молио, да ми омогући, да све оно што сам доживео у Русији поделим са посетиоцима мог блога, кроз моје путописне објаве. Тек сада могу да завршим путопис о великом и светом Руском Царству. То ћу радити уз једну тиху и унутарњу молитву изговорену Последњем Руском Цару.
Тога дана посетио сам Петропавловску тврђаву у којој се налази најстарија црква у Петербургу. Купио сам улазницу, ону варијанту, која вреди за све музеје у тврђави и која вреди два дана. Био сам сигуран да ћу и сутра-дан хтети да дођем овде и да се још једном поклоним Последњем Руском Цару – Николају Другом, чији се гроб налази у капели Свете Катарине, унутар Петропавловског храма. У капели се налази гробница Светог Цара Николаја Другог Романова, његове породице и послуге. Много народа стајало је и чекало је у реду како би ушли у Петропавловски храм. Скенирајући улазницу, ушао сам у храм у којем сам приметио гробове са посмртним остацима многих руских царева, царица, кнежева и кнегиња, војвода и војводкиња. Капела Свете Катарине налази се у унутрашњости са леве стране. Поклонио сам испред гроба Цара Николаја Другог, тражећи у име руског народа опроштај за изгубљено време, за многа десетљећа, читаво једно столеће које је прошло без истинског народног покајања за сву бол кроз коју је прошла Царска породица Романов.
На своју богату историју поносни су грађани Петербурга, које сам сусретао на улицама и трговима. Поносни су првенствено на своје храбре претке који су се кроз историју борили да очувају свој град. Чини ми се да данас овај град живи за спомен свом вољеном и Светом Цару Николају Другом. Постало ми је коначно јасно, да из перспективе посетиоца овог града могу да се похвалим да сам остварио духовну везу са будућим Руским Царством. Велико Руско Царство стварано је на неки начин унутар зидина ове тврђаве, и које је овде привремен угашено. Приметио сам то када сам посетио затвор за политичке затворенике који се налази унутар зидина тврђаве. Овде су били затворени људи који су се борили против царевине током Прве бољшевичке револуције, а онда када се променила власт у Русији и они који су се борили за очување Руске Царевине.
Посетом музеју града Петрограда који се такође налази у Петропавловској тврђави упознао сам се са једном епохом, рекао бих епохом Царске Русије, која би лако могла да васкрсне с обзиром да руски народ све више осећа потребу за покајање за неправду према последњем Руском Цару, Николају Другом.
Сутрадан након поновне посете тврђави, по изласку из ње, иза мене у тврђави, остала је једна ера богатих векова постојања овог града. Мој сусрет са Светом и Царском Русијом започео је пре неколико година управо у Петрограду, и ето до данас стекао сам још више личних искустава тако да сам и град и грађане Петрограда доживео на једном личном нивоу на којем ме већ сада, тихо, позивају у поновну посету.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2018.