Храм Светог Саве у Београду.
Београдске улице биле су пуне снега, требало је изборити се тог јутра са снегом да бих на време дошао на Свету Литургију у Храм Светог Саве на Врачару. Градски превоз је био спорији и неколико станица сам одлучио препешачити. Када сам успорио испред мене се појавила голубица која је, пешаћећи по плочнику, престигла моје кораке. Помислио сам у себи: “Да ли то она мене пожурује?” Веровао сам јој да не ради то без разлога, а с обзиром да она лети и тако посматрајући са неба има бољи преглед шта се дешава на земљи. Из тог разлога убрзао сам корак и за свега неколико минута стигао сам пред велики Храм Светог Саве. У ово доба године Храм Светог Саве делује хладан и сив, јер је претежно покривен снегом. Само што сам стигао до храма, имао сам разлог да се захвалим голубици. Наиме, само минут после мог доласка, стигао је Патријарх Иринеј. Благодарио сам голубици, јер без њеног савета да пожурим, не бих стигао на време, а самим тим не бих дочекао Патријарха. Након што је Његова Светост ушао у Храм Светог Саве, народ је кренуо за њим. Сишли смо у крипту храма. Пристизало је много верника и крипта храма била је испуњена људима, младима и децом. Тог дана обележавали смо празник Светог Саве. Дивио сам се уметничкој оази фресака које су ме импресионлирале сјајем који сам упијао током Литургије. У очима верника видео сам одраз те позлате којом сија крипта нашег великог храма. Свему томе достојни су били наш Патријарх Иринеј и Владика ремезијански Стефан који су началствовали светом Архијерејском Литургијом.
После Свете Литургије посетио сам Парохијски дом храма Светог Саве где сам био позван да се почастим поводом храмовне славе. За столом недалеко од Патријарха Иринеја и владике Стефана провео сам читаво поподне и то са члановима хора. Наше заједничко време као да није пролазило. Чини ми се да ће ови тренуци заувек остати у мом сећању, јер обележавање празника Светог Саве и јубилеја 800 година аутокефалности Српске цркве обележио сам са људима који дубоко поштују хришћанске и духовне вредности.
Након што смо се окупили, наздравили смо здравицом након које смо се упознали и тада једни другима честитали празник. Преклапале су нам се теме из различитих сфера живота. Тада смо се подсетили да смо сви као једно, заједно са поглаваром наше Цркве, Патријархом Иринејом и Владиком ремезијанским Стефаном. Учимо једни од других и на неки тајанствени начин у духу Цркве живимо једни за друге. Осетлили смо божанску љубав, присуство Патријарха Иринеја и Владике Стефана, а самим тим и дејство православне молитве. Наши разговори кретали су се у истом смеру, од појања на литургији до препознавања значаја цркве у нашим животима. Уз те продуховљене разговоре обележили смо 800 година од аутокефалности Српске цркве. Изједначили смо се са првим верницима који су пре тачно 800 година славили рођење аутокефалности. До касних поподневних сати остали смо у окружењу занимљивих тема, јер веза између наших живота није се допуњавала у пословима које радимо, занимањима, професијама, личним ставовима, већ искључиво у важности хришћанске духовности и њене историје дуге 800 година. Исто као што је данас нас окупила за овим столом, тако је Црква пре 800 година окупила неке друге младе људе који су тада прославлајали рођење Српске цркве. И ми смо део вечности, без обзира што сматрамо да смо небитни, попут зрна пустињског песка.
Живећи у Цркви живимо са Богом Који нас дарује и животом и наш живот обогаћује даровима. Један од Његових дарова примио сам управо тог дана. Наиме, изненадно по завршетку свечаности позвала ме поштована Снежана Миљковић која се по својој изражајној линији брижности за Храм Светог Саве у Београду, ангажовала око организације ове свечаности. Поклон који сам добио од ње од посебне је важности, јер долази као благослов Храма Светог Саве на данашњи празник у години када прослављамо 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Следећу овако велику обљетницу Цркве, нека са љубављу према Господу Исусу Христу дочекају наши наследници које ћемо учити традицији и духовним вредностима, за то смо се данас помолили Богу.
Ненад Бадовинац,
Београд, 27.01.2019.