>ISTOCNA ZVEZDA U ZAPADNOM BERLINU

Možda je istina da se nekada lepše i lakše živelo. Stalno nas na to podsećaju starije generacije kojima se ne sviđa kako mladi danas žive, jer je u njihovo vreme sve bilo mnogo bolje i lepše. Oni ne razumeju da je mladima i sada lepo, da vole haos, lako se snalaze sa haosom na koji su se s vremenom privikli. Zaćutela je savest koja bi trebala da nas usmeri na pokajanje. No, bez obzira na sve, život je i dalje lep. Nekako hodamo kroz njega i snalazimo se. Mladi hodaju sa jedne strane ulice, a stari sa druge strane. Tu nema više zajedničkih tačaka. Teško je sada menjati naviku života. Eventualno to mogu pojedinci za strašnom voljom za promenama. Stvarno ne znam zbog čega je to tako, ali nova vremena donela su čudne promene i još čudnije osećaje. Tako se i neki čudan osećaj prilepio za mene još od sletanja na aerodrom u Berlinu i sve vreme mog boravka u Berlinu bio je uz mene. Kada smo sleteli u Berlin, prvo su se uključila svetla na pozornici, a odmah zatim počela je i četvorodnevna predstava. Od tada sam četiri dana bio u društvu čudnog osećaja.

U današnje moderno doba, Berlin je shvaćen kao grad velikih mogućnosti. I ne tako davno ovde je srušen zid starog sveta koji je predstavljao podele među ljudima i zabranjivao ujedinjenje. Taj dugački zid spajao se na Pariškom trgu kod Brandenburških vrata. Iznad tih vrata i danas stoji kvadriga, koju čine bogovi mira. Uzor za izgradnju Brandenburških vrata bila su atenska vrata Propileji na atenskoj Akropoli. Upravo se ovde uspela ujediniti Evropa i od sitnih delova postala je jedna. Tome je prethodilo rušenje zida, srušen je taj debeo zid koji je do tada delio Evropu. Svi oblici zidarstva su zidali veliki Berlinski zid, ali su ga 1989. kvalitetno i stručno srušili, tako da sada skoro da i nema ostataka zida. Novi evropski duh ima više centara, ali najveći je Berlin, koji vas moli da dođete k njemu kako bi se i u Vas uselio neodoljiv osećaj ujedinjene Evrope.

U Berlinu se svako od domaćina i turista prezentira na svoj način, svako potpuno otvoreno može da prezentira svoje ideje i svoje stavove. Svako ima mogućnost da na svoj način prezentira sebe prema drugima. Prvih dana dok me još duh Berlina nije okupirao, osetio sam te ljude kako se muče u svojim svetovima. Polu-ujedinjenim svetovima. Od Vavilonske kule ljudi se nisu uspeli ujediniti, pa im je neprirodno sada da se u tako kratko vreme priviknu na ujedinjenje. Malo su požurili pa se u međuvremenu njihova tela i duše jos nisu asimilirali na takav vid zajedništva. Muče se već godinama kako da prežive taj mukotrpni prelaz iz rascepa ka ujedinjenju. Takva je moja slika prvog kontakta sa Berlinom, no već sledećeg dana slika tih ljudi u Berlinu i samog Berlina se potpuno promenila. Taj čudni osećaj ovladao je mojim mislima. Nakon toga više nisam razmišljao tim starim, nepopularnim tonom kao do tada. Berlin odjednom za mene postaje grad budućnosti i realnosti. Grad očekivanja i mogućnosti. Grad novih ideja i jedinstvenih prilika.

Kada se krene iz ulice u ulicu, kao da se putuje iz Evrope u Ameriku, stilovi arhitekture se menjaju. Mogo je ljudi podelilo svoj životni put na američki deo i na evropski deo. Morali su da izbegnu pepeo i dim koji je ovde bio za vreme ratova. Nedavno su se vratili na svoja ognjišta, ali su doneli deo preko-oceanske kulture. Primećujem tako da su granice samo prividne političke linije koje treba izbegavati. Granice danas imaju malu ulogu u našim životima, sve je samo puka teorija politike i ekonomije. Nebo i sunce služe da svoj život smestimo ispod njih, a ne da život ograničimo granicama ili državama. Nekada su države i carstva trajale vekovima, danas se granice menjaju ovisno o biznis planovima koje sklapaju velika preduzeća. S obzirom da će vas odmah ovladati neki čudan osećaj kada se približite Berlinu, on će vam i pomoći da lakše upoznate taj grad. Grad koji će ubrzo osvojiti vaše misli. Moderna prestolnica Nemačke opisuje se sa širokim i uskim bulevarim, sa gradom koji ima više centara, centri se nalaze posvuda po gradu. Svaka stanica metroa dovodi vas do jednog trga za koji se može reći da predstavlja centar.

Nemoguće je ovladati Berlinom, ali zato on može ovladati vama. Niko se ne meša u njegove odluke. Na Alexandar Plazu ne možete stajati i pasivno gledati, morate se uklopiti u njegov brzi stil života. Vreme ovde brzo prolazi. Predlažem jedno kraće bežanje do predgrađa, tamo se obično čuvaju bogate i lepe sitnice koje domaćini ne žele da dele sa turistima, već pažljivo čuvaju samo za sebe. Domaćini pred turistima obično najvrednije sakriju, a ostalo prodaju pod skuplje.

Predgrađe je bilo interesantnije od grada. Osetilo se miholjsko leto u predgrađu Berlina. Pogubili smo se malo gledajući kako ćemo najbrže doći do kvarta gde se nalazi Ruska Pravoslavna crkva, pogubili smo se, i tada su se neki vratili u hotel, ali ipak imao sam podršku u mom dobrom prijatelju koji je je nastavio samnom tražiti istočnu zvezdu u zapadnom Berlinu. Videći da su ispred mene sve manje i tanje uličice nepoznatog grada, a noć samo što nije pala na dalekom zapadu Berlina, pridružio mi se, pa smo zajedno nastavili dalje. Mala crkvica nas je dočekala sa mirisom te miholjske večeri, primetila nas je u daljini i odmah je pred nas poslala mesečinu da nam osveli put, tako da smo je ubrzo pronašli. Crkvica je bila zatvorena, ali siguran sam da su nas snimile kamere i da nas je Netko primetio, te blagoslovio naš dolazak. Eto i ovde u predgrađu se nalazi jedan od berlinskih centara. Mnogo je centara Berlina. Tako da ko god dođe ovde, naći će svoj centar: trgovački, prometni, ekonomski, centar ujedinjenja, a u zapadnom delu grada, nalazi se i centar Istočne Crkve. 

Samo još da se vratimo nazad do hotela, pa onda i nazad do aerodroma, i da se vratimo kući, jer ovde smo samo gosti, došli smo da izazovemo taj čudan osećaj Berlina, od kojeg smo izgubili u prvoj rundi. No, ponekad je potrebno izgubiti. Moramo se naučiti podneti poraz, mozda je to u skladu sa vremenima koja dolaze. U svakom slučaju Berlin nudi veličanstvene prizore, nezaboravnu lepotu i nezaboravno iskustvo koje priprema za nova nadolazeća vremena.