Свети Николај II Романов и царевић Алексеј у манастиру Бошњани.
Недавно је завршен филм “РУСИЈА – ВЕЛИКА ТАЈНА” и сада филм проналази пут до глeдаоца. Желим и даље да наставим свој рад на истраживању царске породице Романових. Из тог разлога кренуо сам у манастир Бошњане који се налази поред Крушевца. Тамо се налази чудотворна икона царевића Алексеја Николајевича Романова. То место је место молитве и оно подсећа на пролазност времена и простора. Стигао сам у манастир Бошњане рано ујутро. Када сам ушао у храм, целивао сам иконе и само што сам сео на клупу у намери да чекам почетак Свете Литургије, поред мене се зауставио један дечак са својом мајком. Стали су испред мене, јер је дечак у том тренутку подсетио маму да нису целивали крст. Не знам тачно о ком крсту је дечак мислио, али врло узрујано и са брижношћу рекао је мами: “Мама, мама, нисмо целивали крст”.
У овом манастиру се налази мироточива икона Светог царевића Алексеја која је од недавно смештена у свој трон. За икону кажу да на њој царевић Алексеј често мења израз лица. Тумачећи то на различите начине људи често целивају ову свету икону. Кренуо сам даље према осталим иконама и светим моштима. Дуже време сам се задржао испред иконостаса јер сам видео величанствану икону на којој царевић Алексеј стоји поред свог оца, цара мученика Николаја II чија је мученичка кончина и сврха његовог страдања описана у мом ауторском филму „РУСИЈА – ВЕЛИКА ТАЈНА“. Дугујем велику благодарност Царској породици Романов за једно посебно, помало надземаљско учешће у мом филму. Њихова жртва поднесена је за спасење Руског народа. Управо због њихове жртве, Бог спасава Руски народ и човечанство. Након Свете Литургије, игуман манастира, архимандрит Алексеј нас је позвао на послужење у манастирску трпезарију. Уз богоугодну беседу коју је отац Алексеј изговорио, уједно ме и подсетио на важност посећивања гробља и сећања на наше упокојене претке. Тада је од оца Алексеја до мене дошао један дечак, којег је отац Алексеј послао к мени и замолио ме да му пустим трејлер филма „РУСИЈА – ВЕЛИКА ТАЈНА“. Дечак је сео у моје крило и ја сам пустио да види трејлер на мобилном телефону. Дечак се загледао у 5-минутни трејлер који му је држао пажњу све док није видео у филму Петропавлосвки храм у Петрограду у којем су сахрањени Свети Цар Николај II и његова света породица. Са великим чуђењем дечак је гледао у овај храм. Загрлио сам дечака којему је недавно погинуо отац, а из мог загрљаја вратио се оцу Алексеју и наставио да се занима за очев напрсни крст којег је управо дечаков отац купио и поклонио оцу Алексеју.
dav
Путем царске породице Романових у Србији, из манастира Бошњане, из оазе мироточиве свете иконе светог царевића Алексеја Николајевича Романова, узео сам благослов од оца Алексеја и кренуо сам према ауто-путу. Пре скретања за манастир Ђунис испред мог возила наиђем на дечакa на бициклу који се возио по сред улице. Показивао је десном руком на десну страну, као да ме је усмеравао на скретање удесно. Био сам љут на његову неопрезну вожњу бициклом, заобишао сам га и наставио сам у свом смеру. Возећи се, недалеко од скретања за манастир Ђунис, наишао сам на путокоз према “Цркви Светог Нестора” и “Руској цркви”. Прошао сам даље, али тада ми је кроз мисао прошла сцена како дечак показује скретање удесно. Веровао сам да нећу погрешити ако наставим у десном смеру, без обзира што је то био споредни шумски пут.
Када сам дошао испред храма Светог Нестора, никога овде није било. Кренуо сам према оближњем бунару да се напијем воде, али бунар је био затворен и затрпан. Недалеко од бунара био је велики крст на којем је писало, да је Савез добровољаца Донбаса подигао споменик Руским добровољцима палим за слободу Србије, уз натпис: “Далеко од руске мајке земље, овде сте пали Ви синови отаџбине. Мирно спавајте руски орлови. Ваш подвиг је свет као што су били и Ваши животи”. Поклонио сам се руским добровољцима који су погинули у српско-турском рату 1876. године.
Наставио сам путем којим ме у Србији води царска породица Романових. Возећи даље, стигао сам до велелепне “Руске цркве” која има огромну куполу какве сам виђао по Русији. У дворишту тог храма такође се налази велики споменик Руским добровољцима, са мени већ познатим стихом:”Далеко од Руске мајке земље, овде сте пали Ви синови отаџбине. Мирно спавајте руски орлови. Ваш подвиг је свет као што су били и Ваши животи“. Спомен црква Свете Тројице (Руска црква) налази се на месту страдања руског пуковника грофа Николаја Рајевског , добровољца у Српско-турском рату 1876. године. За откуп имања на којој је саграђен овај храм побринула се краљица Наталија Обреновић. Толстојев роман “Ана Карењина”, завшава тако што је гроф Вронски, након Аниног самоубиства, отишао у српско-турски рат.
Руска Црква у селу Горњи Адровац.
Бранећи Србију погинуо је код села Горњи Адровац на којем се налази споменик пуковнику Рајевском, којег је Толстој описао у лику грофа Вронског у Ани Карењини. Рајевски је сахрањен у манастиру Свети Роман, а касније су посмртни остаци пренесени у Русију. У порти манастира Свети Роман сведочи натпис да је овде остало сахрањено срце овог хероја, јер је за живота говорио да би волео да му срце остане у Србији.
На дан када се обележава 20. година од НАТО бомбардовања, управо 24.03.2019. године стигао сам на место погибије овог официра и ратника. Следећи подсвесно речи оца Алексеја који је данас беседио о важности посети гробља, стигао сам до овог важног руског Светог места. Приметио сам у храму централну икону Свете Тројице, чије присуство ме подсетило и на моје путовање Светом Русијом. Осетио сам то, присећући се сцвене у мом филму „РУСИЈА – ВЕЛИКА ТАЈНА“, који завршава мојом посетом Третјаковској галерији и поклоњену Рубљовој икони Свете Тројице.
Ненад Бадовинац,
Март, 2019.