Прилеп – Северна Македонија
Недавно сам први пут посетио Прилеп. То је град са око 60 хиљада становника. Заједно са мојим домаћином Петром, прошао сам средиштем града и упознао његову градску архитектуру. Приметио сам да овај град задивљује традиционалним вредностима Балкана. Осим тога овај град је богат многим светим местима. Шетајући, Петар и ја смо разговарали о плану обиласка светих места. Град је са свих страна омеђен планинама на којима се она налазе налазе. Знао сам да нам предстоји период обиласка важних и интересантних места.
Мироточива икона Светог Никодима у Прилепу.
На дан када се прославља Свети великомученик Мина, дошли смо на Свету Литургију у Прилепску Саборну цркву посвећену Светом Благовештењу. Ова црква је у народу позната под називом Стара црква која је подигнута 1838. године. Ово је највећа светиња за грађане Прилепа. У њој се налази чудотворна икона Светог Никодима која мироточи од 2015. године до данас. Овај светитељ рођен је поред Прилепа у Македонији, у селу Никодим. Био је учен човек и водио је калуђерски живот. Део моштију, један прст, налази се у манастиру поред Темишвара у Румунији, који је посвећен Светом Никодиму.
Православни храм у Прилепу.
Он био је исихаста, ученик Светог Григорија Синаита. За време земаљског живота изградио је неколико манастира широм Румуније. Последњи манастир који је саградио је манастир Тисмана у Румунији. Живео је као испосинк у пећини близу манастира. Имао сам ту част да од својих домаћина, Петра и Сузане, из Прилепа добијем на дар малену икону овог светитеља.
Касније смо посетили и Грчку цркву у Прилепу која је посвећена Светом Преображењу Христовом. Саграђена је 1871. године. Грађена је по жељи и великим заступништвом тадашњег Митрополита Пелагонијског Григорија, потоњег Патријарха Васељенског Григорија Шестог. Мој домаћин Петар који је чтец у овом храму, на крају Свете Литургије стао је на солеи испред иконостаса и позвао је народ да присуствује пројекцији мог филма: “РУСИЈА – ВЕЛИКА ТАЈНА“, који је посвећен обележавању стогодишњице страдања царске породице Романов.
Аутор филма са Гаврилом, Дејаном, Петром, Рубином и Аном.
Након пројекције филма наставио сам разговоре и дружење у приватном окружењу Прилепске породице, у дому мојих домаћина Петра и Дејане Поп-Антоски. Трпеза је била препуна познатих македонских специјалитета. Почастили смо се у знак сећања на прелепо искуство које ћемо сви дуго памтити, а које смо доживели током и након пројекције филма у Прилепу. На моје необично изненађење имао сам тада прилику да седим поред малог Гаврила, који је велики љубитељ савремених комуникационих технологија.
Касније, исте вечери, наствили смо дружење код Биљане и Саше са њиховим пријатељима и родбином, Надом, Звонком, Миром и Иринејом. Звонко је тог дана имао прославу крштења свог унука, али је ипак дошао на пројекцију филма. Он је рекао да нема тога што не би урадио када је Русија у питању.
Код Саше и Биљане у гостима.
Наставили смо наше разговоре о филму и о нашем великом духовнику Архимандриту Гаврилу Лепавинском, који нас је на мистичан начин окупио овде у Прилепу. Код Саше и Бињане у гостима пробао сам домаће македонско вино сорте Тамјаника, са којим је Саша ове године освојио златну награду у конкуренцији 98 домаћих македонских вина. Пре одласка Саша и Биљана су донели велику светињу да јој се поклонимо и да ју целивамо. Донели су Појас Светог Владике Николаја Велимировића.
Следећег дана у Прилепу био сам позван на доручак са госпођом Сузаном и господином Звонком Ристеским, власницима хотела Крситал Палас. После доручка обишли смо хотел, видели собе и богато опремљене апартмане из којих се види читав град.
Са лева: Дејана и Петар Поп-Антоски, аутор филма, Звонко и Сузана Ристески.
Били смо послужени богатим македонским специјалитетима, од којих је широко познат Македонски ајвар. У Прилепу сам пробао и остале македонске специјалитете као што су тавче гравче, пилећа тава, домаћа љута паприка, зелник, подпечени кори, тартур. Заиста сам уживао у македонској кухињи која је још садржавала мекиће, палачинке и коре.
Рецепција хотела Кристал Палас у Прилепу.
Да би употпунили доживљај упознавања Прилепског краја, посетили смо манастир Светог Архангела Михаила који се налази у месту Варош поред Прилепа. Овај манастир се налази на већој надморској висини. Када смо дошли тамо сачекала нас је монахиња и испричала нам историју овог манастира. Кренула је са причом која почиње у 10. веку.
Манастир Архангела Михаила у Прилепу.
Манастир је обнављан, а највећи процват и данашњи облик храма добио је крајем 13. и почетком 14. века за време владања краља Вукашина и његовог сина Краљевића Марка, чије фреске видимо на уласку у цркву. Фреске су добро очуване и природне су величине. Унутар храма видео сам древне фреске из ранијих векова на којима су насликани оци-пустињаци. Иконостас и иконе су новије и потичу из 19. века. Поред храма налази се извор са којег извире Света вода по коју многи долазе због њеног исцељитељског деловања. Овај извор посвећен је Живоносном источнику Пресвете Богородице који се налази у Цариграду.
Манастир Архангела Михаила у Прилепу.
Пред полазак из Прилепа у Македонији за Београд, поздравио сам се са својим домаћинима, Дејаном и Петром Поп-Антоски. Дејана је касније рекла да од како сам отишао из њихове куће, иза мене као да је остао отац Гаврило и да га сада она, на неки посебан начин осети у свом присуству.
Ненад Бадовинац,
Новембар, 2019.