Demonstracija ugradnje čipa pod kožu, CEBIT 2016.
Kao deo procesa digitalne transformacije, trend biohacking-a (dodatak tehničkih uređaja u čoveka) čini se da je nezaustavljiv. Zanimalo me što se krije iza tih tajnih stvari.
Od nekoliko sala na CEBIT-u 2016. koje sam obišao, doživeo sam veći deo, rekao bih savremene tehnologije. Nisam imao vremena da se pozabavim svakim štandom pojedinačno, već samo onima koji su me tematski privukli. Bilo je potrebno posebno se pripremiti za posetu sajmu, jer količina tehnoloških inovacija koje je ovde moguće videti je prevelik za dvodnevni obilazak. Jednostavno, nije moguće obići sve. Međutim, CEBIT je ove godine ponudio i za mene iznenađujuće inovacije. Naknadno sam posvetio vreme proučavanju štanda koji donosi ideju Bio-implantanata koji se u zadnje vreme sve više traže u svetu. Čipovanje ljudi nije ništa novo, uz današnje razne varijante. Svaki čip u sebi sadrži malu memoriju u koju su ugrađeni podaci o vlasniku, tj. identifikacija vlasnika. Ovde na CEBIT- u Hannoveru je predstavljena nova generacija čipova koja bi mogla da promeni tokove našeg života.
Koristeći ove čipove, ljudi stavljaju strane predmete u svoje telo. Na štandu na CEBIT-u 2016. firme Dagerous thing demonstrirano je ubacivanje čipova pod kožu čoveka pomoću velike injekcije. Očito dolazi vreme kada čipovani ljudi postaju deo svakodnevnice. Direktor firme, gospodin Graafstra zajedno sa svojim partnerom Stivenom Kremerom demonstriro je implantaciju čipa pod ljudsku kožu. Jedan ubod između kažiprsta i palca čoveka pretvara u kiborga.
Ugradnja bio-čipa pod kožu
Dolazi vreme da ljudsku civilizaciju nadogradi nova era tehnologije koja je spojiva sa čovekom. Potkožni čip po principu NFC i RFID tehnologie otključavao bi automobil na daljinu. Prednost je očigledna, ali ipak, neprirodna je i strana pomisao mnogim ljudima da u sebi nose čip i tako se pretvaraju u humane robote. Potkožni čip je napravljen od nerđajućeg čelika, umotan u bakrenu antenu, a sve to nalazi se u čauri od specijalnog medicinskog stakla. Nema baterije, čip postaje aktivan tek kada se nađe u neposrednoj blizini specijalnih čitača. Na čip mogu da se stave mnoge informacije, poput recimo lozinke mobilnog telefona koji se aktivira jedino kada ga korisnik uzme u ruku – objašnjavao je direktor Grafstra i uz ostalo dodao: ,,Primena je široka – od procesa plaćanja, pa do zaštite elektronske pošte”.
Prateći ova dešavanja, dolazim do zaključka da je možda blizu vreme u kojem bi se celokupna ljudska nauka mogla otrgnuti čovekovoj kontroli. Ostaje nam da vidimo dalji tok događaja. Kako bih i dalje bio na samom izvoru dešavanja, pokušaću i sledeće godine da posetim CEBIT i donesem nove informacije sa ovog svetskog samita. Do tada Vas mnogo pozdravljam!
Nenad Badovinac
Mart, 2016.