У последње време постаје нам све теже доћи до властитог здравља. Да би човек био здрав њему је потребно да осим духовног здравља има и телесно здравље. За очување здравља свакако је важна и правилна исхрана до које долазимо куповином све скупљих здравих прехрамбених производа. Код оца Гаврила у Манастиру Лепавина видео сам много начина помоћу којих људи долазе до духовног здравља, али од недавно сам видео да отац много брине и о прехрани своје манастирске братије, али и своје духовне деце. Да би очувао Богом дано здравље, отац Гаврило у својој кухињи има чудесну електричну направу која му све чешће бронда и бруји. Та справа има две намене: са једне стране она одбацује воћасту кашу, а са друге стране та направа избацује потпуно чист сок у различитим бојама овисно о воћу које јој се понуди на обраду. У свакодневном коришћењу ове направе, отац произведе довољно здравог природног воћног сока за целу своју манастирску братију, тако да они више неморају да купују скупе воћне сокове који су обогаћени различитим конзервансима и уметним додацима, већ користе многобројно воће које расте у њиховом воћњаку. Овај врло практични апарат искориштава сваку воћку из воћњака и тако недозвољава да воћке труну и пропадају, већ да се за здравље користе. Од недавно, уз јутарњу молитву и очев благослов, лепавинска братија почињу дан уз чашу здравог природног воћног сока.
Након много времена јавио сам се мати Михаили, монахињи манастира Ваведење у Београду. Био је викенд, зовем је након дуго времена и без много околишања кажем јој да управо крећем код ње, јер је желим видети. Пита ме мати: “да ли ме желиш само видети или има још неки разлог?” Међутим, нема другог, јер једини разлог је био да је желим видети. У разговору мати ми се пожалила да неможе да једе воће, због пробавних проблема, а некако јој организам све више тражи воће. Покушао сам да јој кажем о чудном, али корисном апарату који од свежег воћа производи здрави напитак у облику воћног сока. У том тренутку, опет у неочекиваним околностима са дозом изненађења, јавља се отац Гаврило из Лепавине. Верујем да ме отац зове уз присуство одређене дозе спремности на разна изненађења у којима се налазим, баш када ме он зове. Уз остале детаље из разговора долазимо на тему соковника, после којег смо сви заједно закључили да би соковник помогао мати Михаили да очува здравље свом организму, управо онако како је сачувала “здравље” своме великом срцу.
Кроз неколико дана сам пронашао идеалан тихи апарат који може да произведе сок без да запостави монашки угођај у манастирској келији мати Михаиле. Пре саме дегустације сока, отишли смо заједно на Акатист Пресветој Богородици који почиње тачно у подне у капелици манастира Ваведење. Присуством на Акатисту, монахиње манастира Ваведење на чудесан начин придају оданост Пресветој Богородици. Слушао сам Акатист који је са посебном усрдношћу читала једна од манастирских сестара. Монахиње су за то време дубоко поклоњене, благодариле Богомајци. Оне се тако свакодневно окупљају око Богомајчине иконе и тада је снажно узвисују и славе. Монахиње манастира Ваведење су својим животима посебно привржени уз Бога и Пресвету Богородицу. Оне су брижне и према нама који живимо у окружењу светским бригама. Кроз њихове јутарње, вечерње молитве и дневне Акатисте које читају, оне непрекидно узносе благодарност Богу од свих нас. Због њиховог заступања за нас, у молитви пред Богом, живот монаха и монахиња у оближњим манастирима доноси нам велики дар, јер готово поред наших кућа и станова имамо некога ко се непрекидно моли Богу и Пресветој Богородици. Бринући се о њима, о њиховом здрављу, ми бринемо и о нашем здрављу, оном духовном. Њихови животи и њихове молитве су првенствено ту због нас. Побринути се, чак и незаметно о здрављу једне или више монахиња, ми бринемо о изасланицима Божијим на Земљи, јер је управо монашки ред наше Свете Православне цркве окарактерисан код Светих отаца као о изасланицима Божијим.
После Акатиста сам узео благослов од игуманије мати Анастасије и заједно са мати Михаилом кренуо до њене келије како би направили прву дегустацију здравог воћног сока. Убрзо је све било спремно, апарат је било укључен у струју. Сваки поклопац је био на свом месту. Мати је била на сигурном растојању, неколико корака удаљена од мене и од апарата, одакле је могла пажљиво посматрати. За то време ја сам гулио поморанђе и јабуке које ће убрзо завршити у соковнику, у којем ће се претворити у здрави напитак. Неколико покрета по апарату, уз брзо котрљање посебних ножића, воће се обрадило. Са једне стране изашла је самељена каша, а са друге стране чист процеђен сок. Чаша здравља је била припремљена и мати је дегустирала сок. Убрзо су келију мати Михаиле испунили њени драги пријатељи. Тако да се дегустирање сока наставило, а соковник је својом максималном брзином производио сок за присутне. Не бих се зачудио да кроз неколико дана, манастирска кухиња набави један велики соковник који би опскрбљивао монахиње са здрављим, природним соковима припремљеним на овакав начин. Да би се у Београду непрекидно читале свакодневне молитве у славу Божију, потребно је на све могуће начине бринути о здрављу монахиња нашег Манастира Ваведење.
Ненад Бадовинац,
12. децембар, 2013.