>Ohridsko jezeroNa prvi pogled mi se činilo vrlo teško napustiti kraj svojih predaka i doći pomirisati nove predele i nova okruženja u kojima žive ljudi vrlo slični meni, od kojih se razlikujem jedino po načinu proživljavanja života. Pošto se nekako ta nova sredina probudila zorom mog svitanja, postao sam laki plen novih neistraženih predela gde su meštani od mene napravili ovisnika o njihovim zdravim osmesima i iskrenim pogledima. Znao sam da će mi Srbija jednom postati mala, i da će doći vreme da se njene granice prekorače i napuste.cveće kao najdraži poklon Svetoj Petki u jednom malom selu zvanom "Sveta Petka"Gledajući danas u krajeve sveta, svaki [Прочитај више...]
Записи
ИЗ ВАСКРШЊЕГ БОГОРОДИЧИНОГ ДНЕВНИКА
Када су се на Велики петак облаци разишли, са неба се могла видети Божанска крв која је капала и упијала се у земљу. Земља је упијала кап по кап туге и боли наше цивилизације. На тај дан чак и сунце плаче и страхује за своје постојање. Пророци су пророковали силазак Бога на Земљу, а већ данас, на Велики Петак, Земља упија Његову Свету Крв. Због тог догађаја, постоје народи који су преузели [Прочитај више...]
SLAVSKI GOSTI
>
Sa moje leve strane u srebrnom žezlu stajala je uzvišena iznad svih sveća u kapelici Slavska sveća, prinešena u čast Arhangela Gavrila. Na prozoru se primećivalo tek probuđeno sunce. Sveta Liturgija u kapelici manastira Vavedenje počela je nešto ranije nego inače. Moja sveća bila je jedina prinešena toga jutra, samo zato što je u narodu retka Slava Sabor Arhangela Gavrila. Osim Sveće i Slavski kolač je stajao poput nje usamljen u kapelici. Bio sam dalje od njih, ali ih pogledom nisam ostavljao. Očekivao sam što skoriji kraj Liturgije, jer je ta razdvojenost smetala i hteli smo se je rešiti.
Posle osveštenja Kolača primio sam svoje Slavske darove čvrsto obema [Прочитај више...]
RAZGOVOR SA BRATOM NENADOM BADOVINCEM, DUHOVNIM ČEDOM ARHIMANDRITA OCA GAVRILA LEPAVINSKOG
Arhimandrit otac Gavrilo Lepavinski sa svojih 16 godina odreče se svetovnog života, ostavlja svoje dečačke snove i prepoznavši Božiji priziv krenu putevima Hristovim.
Tim putevima korača otac nepokolebljivo već 47 punih godina. A putevi Hristovi su koliko lepi toliko i trnoviti. Koliko li je puta otac Gavrilo gazio po trnju da bi ponovo uživao blagodati Svetoga Duha? To je velika borba, borba za večnost duše. Arhimandrit otac Gavrilo, Hilandarac i Svetogorac dolazi u pravoslavni manastir Lepavinu 1984. godine, prima na upravu i manastir Lepavinu i celokupnu parohiju manastirsku. Od tog trenutka, otac Gavrilo postaje duhovnik sveštenstva [Прочитај више...]