Током конференције. Атина, 2015.
Након првог дана предавања, атмосфера на конференцији о дигиталним медијима у Атини била је много опуштенија. Упознао сам се са многим од учесника конференције и зближио се са организаторима симпозијума. Ујутро смо отац Гаврило и ја били међу првима на доручку, јер је требао да се отац припреми за учествовање на округлом столу које је заказано за 10:00 сати. Када сам ујутро кренуо по оца у суседни блок хотелских апартмана, срео сам господина Клауса, предавача који долази из Швајцарске. У пролазу сам га поздравио, а он ме упитао: “да ли сам био сада у цркви?” Рекао сам му да нисам. Збунио ме са питањем, јер не знам како је то могао да закључи. Но, тек касније сам остао збуњен, наиме, када сам узимао благослов од оца, и он ми је поставио исто то питање!!! Не знам по чему сам оцу и г. Каусу деловао као да сам управо изишао из цркве, јер тек што сам се пробудио. Хтео бих понекад знати мало више о себи, али то није увек могуће. Дано ми је да знам само онолико колико ми је потребно за спасење.
На јутарњем доручку придружио нам се проф. Каран. Од првих јутарњих тренутака уз неформални разговор дискутовали смо о теми коју отац треба да презентује на његовом првом од два излагања. Овај пут на тему коришћења фејсбука у служби мисионарења. Касније нам се придружила и сестра Сања Павков која је такође помогла оцу око припрема за излагање. Пратећи предаваче који су говорили тог дана, паралелно сам припремао презентацију која је пратила очево излагање. Први наступ имао је протопрезвитер Василије Тхермос на тему Дигиталне технологије и сајберспејс. Затим, проф. Jean-Claud Larcheta на тему: Етичке и духовне тачке коришћења разних псеудонима у сфери интернет форума. Слушали смо и искуство Митрополита Jack Khalila на тему e-learning. Након краће паузе, отворен је округли стол са предавачима чији је водитељ био Архимандрит Антхимос Илиопоулос. Архимандрит Гаврило и протопрезвитери дискутовали су на тему: “Однос између мисионара и интернет корисника – импликације развоја интернета”. Отац Гаврило је изнео искуства свог јединственог примера коришћења фејсбука. Причао је о свом искуству коришћења друштевних мрежа у служби ширења речи Божије. Професор Драган Каран и сестра Сања, дали су допринос у преводу очевог излагања на грчки језик, а ја сам био задужен да презентација на видео зиду што реалније приближи осталим судионицима конференције тему коју је отац излагао.
Остали чланови конференције су се након очевог излагања обратили оцу са неколико питања. Једно од питања је упутио главни организатор конференције: господин Nikos Gouraros. Питање упућено Архимандриту Гаврилу се односило на ефект постављених објава на фејсбук: колики је ефект кратхих објава уз фотографију у односу на дуже текстуалне објаве. Очев одговор разбио је дилему о негативној конотацији коришћења снаге друштвених мрежа у мисионарске сврхе. Овај догађај недвосмислено у мојим очима раширио спознају да је вером све могуће. Петнаестогодишњи рад и залагање у сфери интернет мисионарења подигао је очеве интернет пројекте у сами врх васељенско-православног мисионарења где се многи званичници интересују за технику очевог рада. Након завршене дискусије за округлим столом, наш мали тим људи на челу са оцем Гаврилом задовољно је кренуо на ручак. Са посебним картицама за ручак ушли смо у посебно припремљен ресторан у склопу хотела у којем је био постављен шведски сто. Било је немогуће пробати све кулинарске специјалитете. Мени су најпривлачније биле посластице на другом делу сале у којем је било мношто слатких десертних посластица. У сали сам са новинарима Правмир.ру разговарао о могућности да направе интервју са оцем, али он је био уморан, тако да смо интервју одгодили за сутра.
При изласку из ресторана срео сам Владику Јована, из Архијепископије Охридске, којег су годинама македонске власти држале у затвору. Сада је пуштен на слободу и налази се на лечењу у Русији. Током конференције у Атину је позван као почасни гост. У исто време, али у другом делу ходника, отац се сусрео са својим пријатељима, сабраћом из Буразерске келије на Светој Гори, са којима је провео незаборавне тренутке свог боравка на Светој Гори. Њих петорица се нису видели 30 година, све до данас. Једва су се и препознали. Отац је мислио да је његов пријатељ Митрополит Амфилохије, онај Амфилохије који је водио конференцију и цело време се чудио како да га његов некадашњи сабрат више не препознаје и не јавља му се. Тек тада се испоставило да је очев сабрат из Буразерске келије Митрополит Амфилохије с којим се тада сусрео и након дуго година загрлио и поразговарао. Заједно смо сели на терасу хотелског ресторана где су њих двојица уз разговор разменили сећања ранијих времена када су живели у Буразерској келији на Светој Гори. Они и даље живе у Грчкој, једино је отац отишао далеко од њих, у манастир Лепавину. Поклонио сам Митрополиту Амфилохију DVD са филмом: “Десет дана на Светој Гори”, којег сам режирао и недавно објавио.
Послеподневна предавања отворио је наш проф. Драган Каран, који је у излагање о интернет свету уградио врло значајне тачке психологије. Затим Др. Christos Nikolau који је причао о веб сајту “Пантократор”. Своје излагање је представио проф. Claude Lopez на тему Православни блогови, а јеромонах Јеремије и отац Аресније су нам представили веб сајт великог румунског манастира Путна. Након последње групе предавања која је трајала све до 20:00 сати, остало нам је сат времена до организованог поласка у оближњи ресторан у којем је била припремљена вечера за све званице. За разлику од јучерашњег амбијента, вечерас је окружење у којем смо отац и ја седели било другачије. Отац је добио место на челу стола, а ја сам седео до њега. До мене је седео јеромонах Јеремија из Румуније из манастира Путна, преко пута мене седео је гост из Белорусије, а поред њега изасланик митрополита из Албаније. Била је то прилика да се сви међусобно упознамо и разговарамо о савременој интернет технологији.
У хотел смо се вратили око 00:30. Испратио сам оца до лифта. Лифт је био скоро пун, било је места још само за једну особу. Када је отац ушао рекао сам му да изађе на пети спрат, а да ћу ја пожурити степеницама. Стигао сам пре лифта. Но када се лифт отворио оца унутра није било. Питао сам остале: “Где је мој отац?”, рекли су ми: да је изишао на 3. спрату. Како сам се брзо пењао, тако сам се тада још брже спуштао како бих га пронашао у ходницима великог хотела. Мом страху и паници дошао је крај када сам га нашао како лагано корача степеницама. Отпратио сам га у собу, узео благослов и отишао у свој апартман. Било је потребно одморити се и припремити се за сутрашњи радни дан који доноси нова корисна искустава, као и познанства са угледним светски личностима из области интернет мисионарења.
Ненад Бадовинац,
Мај, 2015.