Стигавши у Хиландар имао сам иза себе неколико десетина препешаћених километара. Од неконтролисане журбе за духовним светогорским авантурама, успео сам освојити упалу мишића, па су ми ноге већ почеле да клецају под опремом коју сам носио на леђима. Сетио сам се да имам бруфене у торби, па сам се лечио са њима. Телесни и духовни опоравак у манастиру Хиландару трајао је два дана. Било је то довољно да се опоравим, и окрепљен кренем даље на пут. Хиландар је наш дом, у којој живи наша духовна обитељ спремна да нам помогне у нашем духовном и телесном опоравку. Хиландарски монаси брину о нама учећи нас да се молимо усрдније, са тежњом да нас Господ усмери на исправан животни пут, којим треба да ходимо кроз живот.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2014.
Поделите са пријатељима...