Posle nedeljne Svete Liturgije, prisustvovao sam posluženju u trpezariji manastira Lepavine. Sledio je moleban za zdravlje ispred Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske. Otac Gavrilo je malo odmorio posle molebana, tako da sam tek posle ručka uspeo da dođem do njega. Bio je i dalje umoran, ali ipak je odvojio svoje vreme za mene. Naš razgovor se usredotočio na jednu email prepisku sa mladićem koji mu se obratio za pomoć. Otac Gavrilo nikada ne deli emailove sa opisima slučajeva kada mu se ljudi obraćaju, i na taj način traže od njega vredne duhovne savete, ali ovu email prepisku je iz nekog razloga hteo samnom da podeli. Čitao sam prepisku u strahu, ali i čuđenju. Mladić je pisao o svom strahu za spas duše, pisao je o potrebi da ostane na pravom hrišćanskom putu i da u svojim odlukama bude uvek u strahopoštavanju prema volji Gospoda. Ali veliki problem mu se javlja kada treba da radi sa kompjuterskim programima.
Otac mi je rekao da nastavim da čitam, hteo je da me upozna sa strahom koji je dosta redak u Crkvi. Mladić je imao jednu neuobičajenu dilemu. Naime, njegova stručna specijalnost je digitalna obrada fotografija. Za svoj rad svakodnevno koristi kompjuter, a sada mu se pružila prilika da zaradi za život koristeći kvalitetniju kompjutersku opremu u svom svakodnevnom radu. Međutim, da bih mogao da koristi napredniji sistem rada, potrebno je da instalira uređaj na kompjuter i da na taj način prihvati neke pravne uslove korišćenja sistema:
“See the GNULesser General Public License for more details” – Pogledajte GNU licencu za više informacija. Na kraju teksta postoji neophodna potreba da se korisnik postane saglasan sa uslovima: “Slažete li se sa uslovima iz GNU licence?”
Pošto je instalacija zahtevala prihvatanje uslova iz licence, mladić je tražio odgovor od parohijskog sveštenika da li mora da čita ove uslove. Nepoznato mi je kako to da se on obratio svešteniku za ova informatička pitanja, jer je dobro poznata činjenica da sveštenici često izbegavaju rad i kontakt sa kompjuterima. Pretpostavljam da je mladić negde načuo da su ti uslovi “bogohulni”, pa je iz tog razloga tragao za odgovorom. Iz daljnjeg čitanja prepiske primetio sam da mladić brine za spas duše.
Odgovore je tražio, prvo, kod svog parohijskog sveštenika, zatim kod stručnijih ljudi u Crkvi. Jedan od crkvenih ljudi mu je poručio: ako će i dalje imati nesuglasicu, neka pogleda na internetu, da li je hrišćanstvo negde reklo nešto protiv uslova iz sporne licence. Međutim, pretraživajući internet, mladić je naišao na različita mišljenja i razmišljanja o spornom problemu koja su još više pobudila njegovu dilemu.
* * *
Da vidimo prvo što je to GNU licenca – To su pravila i tumačenja koja se odnose na slobodnu distribuciju softvera. Richard Stallman je čovek koji je osmislio GNU licencu. On je aktivista koji se godinama bori za slobodu softvera. Imajući u vidu pravne i političke aspekte slobode ljudske komunikacije, Richard Stallman dolazi do ideje da čovek treba da slobodno komunicira Internetom, te da slobodno razmenjuje pojedine delove softvera. Richard Stallman zbog toga osmišljava termin “slobodan softver”, koji se ne odnosi samo na cenu softvera nego i na slobodu u razmeni. Sloboda softvera odnosi se na slobodu da korisnik: kopira, distribuira, modifikuje i poboljšava softver. Ali, opet svako ko se bavi razvojem softvera mora da ima pravo da naplati svoj rad i usluge vezane za održavanje i razvoj softvera. Uslovi koji se nalaze u GNU licenci, omogućili su svojevremeno Linusu Torvaldsu da započne rad na izradi vrlo snažnog i kvalitetnog operativnog sistema koji je potpuno slobodan i besplatan. Danas svi njegovi korisnici imaju pravo da ga dorađuju, koriste, menjaju, distribuiraju. Linus Torvalds u izradi svog operativnog sistema, danas poznatog pod imenom LINUX, koristi alate za razvoj softvera koje rade pod GNU licencom. Ideja Linusa Torvald nailazi na veliki odziv programera, korisnika i naučnika iz celog sveta. Danas je LINUX besplatna, ali je istovremeno i kvalitetna konkurencija Microsoftovom Windows operativnom sistemu. Linux je nastao pod uslovima GNU licence koji mu daju potpunu slobodu u distribuciji, ali i u poboljšanjima. Sloboda razvoja, proučavanja i upotrebe softvera pokrenula je brojne inicijative širom sveta tako da sada postoji nekoliko slobodnih operativnih sistema i na hiljade besplatnih programa.
* * *
Da se vratimo sada našem mladiću i njegovom problemu; Mladić kaže: “Prvo me je šokirala slika tog Ricarda Stalmana, odem potom na zvanični sajt tog čoveka i tamo još više hule u reči.” Obraća se ocu Gavrilu pa kaže: “molim Vas pogledajte o čemu je reč. Posebno link: http://stallman.org/saint.html.” Uz to kaže, da tu postoju rečenica Warning: taking the Church of Emacs (or any church) too seriously may be hazardous to your health.
Mladić je tako tražeći internetom našao i nekog stručnog doktora Nikolaja: http://www.softpanorama.org/People/Torvalds/index.shtml, koji ima totalno negativan odnos prema Linuxu, slobodnom softveru i njegovim izumiteljima. Pa mladić piše dalje: “dotični doktor Nikolaj, navodi reči iz Svetog Pisma kako se ne može služiti i Bogu i mamonu. Tako da je to uznemiravajuče, zašto je izabrao baš taj deo iz Svetog Pisma.”
Dalje mladić navodi: “Dr Nikolaj nema baš asketski odnos u smislu vere jer na istom sajtu on donosi šalu neke žene o zaštitnom znaku jedne firme koja se bavi softverom, a čiji je znak stilizovano nacrtan đavo. U toj šali se kaže kako su se neki ljudi sablaznili.” Mladić dalje navodi: “Dakle, on ni jednim slovom ne osuđuje sto je znak firme takav, već je i njemu sve to smešno i zabavno.”
* * *
Sada nastaje problem. Mladić želi da postupi u skladu sa crkvenim učenjem, onako kako odobrava crkva, sluša svoje parohijske sveštenike i duhovnike, ali ostaje i dalje zbunjen. Ništa mu nije jasno. Izgubio se u svetu informatike i pravoslavlja, i ne može da izadje na kraj sa svojim problemima, ali i savetima crkvenih ljudi. Onda se obratio ocu Danilu iz manastira Dubrava. Otac Danilo ga je poslao da se obrati našem ocu Gavrilu za savet. Mladić piše ocu Gavrilu: većina linkova na koje je nailazio imaju neki ateistički i anarhistički prizvuk, to ga je zbunilo. Pa je ocu Gavrilu postavio nekoliko otvorenih pitanja:
1. Da li će ga Bog osuditi ako će koristiti softver koji u sebi ima GNU licencu, smatrajući da je negde izumitelj GNU licence javno hulio na Boga.
2. Da li će on biti licemjer pred Bogom, ako će koristiti softver sa GNU licencom? Za svoj posao si može priuštiti jedino takav softver, jer je besplatan.
3. Da li treba da čita GNU Licencu, kada se u tekstu licence ili ugovora pojavi famozna rečenica “See the GNU Lesser General Public License for more details?”
4. Da li ubuduce kad god se pojavi recenica u tom obliku, koja kaže da pogledamo za više detalja neku drugu licencu treba da čitam tu drugu licencu?
* * *
Meni osobno je prelepo saznanje da postoji ovaj jedinstven i redak fenomen, da mladi čovek brine u toj meri o svojoj duši. Mladiću iz pisma je toliko stalo do svoje duše, on jednostavno strahuje za svoje spasenje, strahuje da ne uvredi Gospoda. On želi da se u ovoj nedoumici postavi po crkvenim normama, brinući celo vreme o putu spasenja. Obraća se sveštenicima i duhovnicima koji ga svaki na svoj način usmerava. Ali od saveta crkvenih ljudi koje je dobio, mladić se izbugio. Mozda se i psihički razboli od velike nedoumice i dileme u kojoj se našao.
On iskreno želi da radi pošteno pred Gospodom, da se ne sagreši o Njemu i sada ulazi dubinski u pravne, informatičke teme za koje ni mnogi informatičari nisu upućeni, a kamoli većina pravoslavnih duhovnika koji slabo da koriste kompjuter.
Srećan sam što se mladić obratio za ovakva pitanja ocu Gavrilu, jer od njega će dobiti stručan i bogougodan savet, ali ostavljam svakome da razmisli kuda može da dovede savetovanje mladih od strane nedovoljno upućenih sveštenika i duhovnik.
Nenad Badovinac, jun, 2013.