Александрa и аутор текста испред иконе Петроградских светитеља
Пре повратка за Београд, остало је још толико времена да у Петрограду посетим “Руски музеј”. Уз Ермитаж, “Руски музеј” један је од најважнијих музеја у Русији, јер има највећу светску збирку руске уметности. Међутим СМС порука коју сам добио, променила је моје планове. Наиме, Александра која живи у Петрограду имала је могућност и жељу да ми нешто важно покаже. Када сам се чуо са њом, она је предложила да се нађемо на договореном месту. Предложила је да ми покаже манастир Светог Јована Богослова. Рекао сам јој да сам смештен у Петрограду поред реке Карповке, недалеко од манастира. Међутим, када ми је Александра објаснила да треба да се нађемо на “Мајаковскаја” метро станици, ништа ми није било јасно, јер та метро станица налази се у другом делу града. Касније када сам се нашао са Александром, она ме повела у сасвим неочекиваном правцу. У једну неприметну зграду за коју никада не бих рекао да је манастир. Када смо стигли Александра ме упознала са игуманијом, мати Ефросинијом. Пре свега, желели су да ми покажу светињу и упознају са његовом историјом.
Мати Соломија, Александра и ја, отишли смо на други испрат зграде. На спрату се налази храм са много икона и фресака о којима је причала мати Соломија. Александра је имала стрпљења да ми све преведе, све о чему је мати причала. Најдуже смо се задржали испред иконе Петроградских светаца на којој су иконописани Свети Александар Невски, Света Ксенија Петроградска, Свети Јован Кронштатски, Света Марија Гачинска… Гледајући икону, као да сам гледао у духовну и физичку архитектуру града, јер су на икони осим ликова светаца насликани главни градски храмови. Без обзира што се овај манастир налази у средишту града, ипак је довољно скривен тако да је у њему осим светиње сачуван мир. Манастир је основао Свети Јован Кронштатски који је најпоштованији руски светац 20.века и он је свакодневно овде долазио да пише и ради на својим делима.
Када смо мати Соломија, Александра и ја хтели да изађемо из храма, испред нас појавио се један старији монах. Стао је испред нас и благословио је мати Соломију и Александру. Био је то отац Игњатије из манастира Свети Александар Свирски који се налази северно од Петрограда у близини Ладошког језера. Ладошко језеро познато је по томе што је највеће језеро у Европи и из њега извире река Нева на којој је изграђен Петроград. Изненадио сам се, јер обилазећи Руски север пре неколико година посетио сам тај манастир и баш тада Свету Литургију служио је отац Игњатије који ме је тада причестио и благословио. Због јаког духовног утиска који носим из тог манастира, током овогодишње посете Петербургу планирао сам одлазак у Свирски манастир који је од Санкт Петербурга удаљен око 200 километара. Међутим, како су дани мог боравка у Петрограду пролазили, схватио сам да нећу моћи отићи тамо. Сусретом са оцем Игњатијем, са њим је дошао благослов овог чудесног манастира у којем се налазе, потпуно очуване, и као код живог човека топле Свете мошти Св. Александра Свирског који је познат по томе што му се за време земног живота, а то је било пре око 500 година указала Света Тројица и са њим су разговарали.
Након што сам се фотографисао са оцем Игњатијем, Александра се побринула да одемо у манастирски музеј. Тако само тог дана уместо “Руског музеја” посетио музеј Светог Јована Кронштатског. Мати Соломија каже да је сада музеј Светог Јована Кронштатског уређен онако као што је био у време док је светац био жив и док је овде долазио да пише и ради. Седећи на столици на којој је светац седео, имао сам прилику да читам његова писма која је он својеручно писао, као и да целивам иконе које су и за живота свеца биле у његовој радној соби.
Аутор текста за столом Светог Јована Кронштатског у манастиру Св. Јована Богослова (Санкт Петербург)
Када смо се вратили у гостопримницу манастира, тамо на моје изненађење, игуманија мати Ефросинија, припремила је богату трпезу за Александру и мене. Осим хране и посебног Руског чаја, за мене су манастирске сестре припремиле посебне поклоне. Био сам дариван поклонима из манастира Светог Александра Свирског. Ти поклони за мене имали су исто значење као да сам посетио светињу. Нисам могао да одем у Свир, али на овај начин светиња као да је дошла к мени. Уз многобројне књиге, иконе, света уља и остале дарове, добио сам и занимљиву хемијску оловку са отиском власторучног потписа Светог Јована Кронштатског. Мати игуманија каже да је то посебан поклон намењен мени за мој рад, за моје писане речи. Након послужења и даривања, остало ми је још толико времена да се поздравим са сестрама које чувају ову светињу. Александра ме отпратила до метро станице. Зажелео сам јој срећу у њеном академском раду. Поздравили смо се уз жељу да се ускоро поново сретнемо у светом и царском Санкт Петербургу.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2018.