Разговарао сам са архмандритом Бенедиктом (Јовановићем), игуманом манастира Архангела Михаила на Михољској Превлаци (Црна Гора). Разговор сам водио 05.08.2020.
Ненад Бадовинац: Оче, у манастиру сте дуго времена, имате дуги монашки стаж. Реците нам нешто о монаштву?
Архимандрит Бенедикт: Имам монашки стаж око 26-27 година. То јесте и велики и мали стаж. Живот треба да буде посвећен Господу и ми смо се тако определили у том правцу. Од почетка смо ту са жељом и намером да се приближимо Господу, да осетимо дух Божији. То је за нас нешто неопипљиво и огроман је изазов који се јављао и непрекидно тражење смисла живота и уопште да човек себе надје и да осети мир и дубину свега што се око нас дешава и у нама пројектује и у чему обитавамо. То ме привукло и почео сам да истражујем то по светињама и манастирама. То осети дух и тако се он обликује и формира и може се из књига прочитати и кроз разговоре са духовницима и старцима, али ипак сама потреба да тражимо и наше куцање да нам се отвори, Господ даје и то ми препознајмо нашим духом. То се не може чулима осетити, то се осети и дубоко у срцу се разгори и отвори се Божанска истина и љубав. То је нешто што је повезано једно са другим и тиме се све друго дефинише и тако се Бог осети и доживљава. Ми као монаси смо се у том смислу оријентисали и предали свој труд и своје време и своје биће. Тешко је то све спојити у времену и одвојити се од онога свега што смо до тада живели и уопште у окружењу у којем живимо данас и у услови у којем живи монаштво данас је тешко, али кад човек се са умом определи и посвети, то срцем после доживљава и повеже, може се у свим условима да се обитава и да живи као монах.
Ненад Бадовинац: Оче, обишао сам доста манастира и приметио сам да има све мање монаштва у манастирама. Приметио сам да се људи опредељују више за световни начин него монашки начин живота, да ли мислите да је будућност монашког начина живота угрожена или мислите да ће увек човек тажити овај вид живота због својих духовних потреба?
Архимандрит Бенедикт: Осећа се један вид кризе монаштва, али то је проузроковано самим темпом живота и људи су на неки начин ушли у неки вртлог. Млади су доста раслабљени у сваком погледу и душевно и физички. За монаштво је потребно и једно и друго. Значи, да је човек спреман да физички буде спреман да поденесе ударе и искушење, да претрпи, али исто као права личност да поднесе разне ударе.
Ненад Бадовинац: Монаштво у време када сте Ви кренули у монашки начин живота и живот данас, да ли постоје разлике, да ли је монасима који данас крећу сада лакше И да ли је данас монасима лакше него онда када сте Ви кретали у манстир?
Архимандрит Бенедикт: Данас су неки услови погоднији, услови егзистенције су условнији, данас су манастири обновљени, економска ситуација је стабилнија, организованији је живот. Искуство се накупило са служби и духовних живљења. Пуно се штампа. Узор су Света Гора и монаси који тамо живе. Данас се доста тога скупило, али опет мислим да се осети учмалост и успаваност у свему тога, док смо ми онда када смо тада почињали, са више воље и елана радили, иако смо долазили у услове где није било струје, хране, књига за слузбе, литургије су биле ретке, али енергија је била јака и воља да се црква подигне. У то време је страно било свима да млади човек подје у манастир. То је била табу тема, то је било страно и чудно. То нас није спречавало јер смо дубоко осетили глад и чежњу за духовним животом, за нечим другим. Прошли смо неке фазе живота у свету, заситили смо се академског образовања, осетили смо празнину, онда нас је чежња вукла, јер смо тада са вољом и радошћу трпили све неусловности у животу у манастиру, и зиму и глад. Нисмо имали најосновније услове, ни књиге за службе, требало је да се стопира да се додје до неког манастира. Али је била већа радост и испуњеност.
Ненад Бадовинац: Јуче сам оче посетио Ваш манастир на Михољској Превлаци, мананстит Архангела Михаила и приметио сам на вечерњој слузби да има много младих, осетила се јака молитвена атмосфера у цркви и то ми је била велика радост да у сред летње сезоне кад млади бирају одлазак на купање, изаберу нешто супротно а то је молитва у храму, Јуче сам видео много младих у храму и чини ми се да сте Ви на путу да управо Вашу мисију остварите И да окупите младе на монашки начин живота и лепоту те врсте живота.
Архимандрит Бенедикт: Ми то не радимо смишљено у смислу програма, ми смо једноставно ту, молимо се, волимо да нам додју млади, они то осете и онда их анимирамо, да не иду одмах из манстира. Понудимо их да коначе, послужимо их храном и пићем, књиге им дамо и присутан је непосредни контакт у разговору. То отвара простор за дубљом сарадњом и комуникацијом. Они себе преобразују и врше корекције у свом животу. Ко осети да је дубоко везан за Господа и духовност, он се усмери у том правцу. Неко ко исправи живот и да успе даг а обогати духовним начином живота и то је свима на корист и радост.
Ненад Бадовинац: Оче, долазим из околине манастира Лепавина и често сам имао могућност да доживим покровитељство Богородице Лепавинске код исцељења људи који су долазили тамо на молитве. Чини ми се да је и манастир на Михољској Превлаци који је под покровитељством Архангела Михаила, место на којем се дешавају многа чуда у смислу исцељења и да се и тамо Господ пројављује на начин који се не може логички и материјално описати. Оче, да ли је постоје примери који показују покровитељство Архангела Михаила у Вашем манастира?
Архимандрит Бенедикт: Ја сам давно осетио покровитељство Архангела Михаила, јер је он покровитељ моје породице. То је наша Крсна слава и просто осећам да ме он довео у манастир. То се некако десило тако да су моји родитељи били релативно фер, када су били млађи они су се венчали у цркви, али за време комунизма се морао одрећи вере и радио је фабрици и онда се угасило у породици да нисмо ишли у цркву и славили славу. Малтене годину пре доласка у манастир, купим ја икону Арханглеа Михаила за славу и убедим снаху да направимо славски колач и да идемо у цркву. Тако да би ја већ на крају године дошао у манстир, али не са намером да останем него ме иконопис интересовао И да се бавим тиме. И ја додјем и останем, нисам се враћао више. Тако да је свети Архангел отворио пролаз и досао сам у манастир. Био сам у манастиру Дуљево и Подмаине и тако се десило да се рукополажем у манастиру Архам. Михаила на Превлаци, иако сам био у Подмаинама. Тако сам осетио да ме Архан. Михаило духовно води. Примио сам чин о монаха у манастиру где сам сада настојатељ, и он ме довео да будем Игуман манастира где је он покровитељ. То је нешто везано за мене. Иначе, многи људи су тамо доживели видјења и исцељења. Појавило се 1996. године коло ангела са св. Архангелом Михаилом изнад манстира, то су видели људи који могу да посведоче, како су видели коло ангела који су певали изнад манастира. Исцељења или чудо да су два пута је забелезно, да су групе долазиле у посету, који су дошли аутобусом и да се деси пљусак кише и да они додју мокри у храм, да се помоле Богу и да после нису осетили ништа влажно на себи. То се два пута десило. То је свима било невероватно. Има пуно таквих прича и исцељење. Исто тако, 96. године једног дана око поноћи тада је био Игуман отац Иларион, прошетао је са људима и они су изашли да прошетају увече и одјендом су чули брујање као хор да пева и били су затечени када су видели како изнад њих ангели су у колу на небу. То је трајало петнаестак минута. Онда је Игуман закрштавао и молио се да није привиђење, да се они други нису умешали. Они су осетили такву радост да нису могли да спавају од тог усхићења и радости.
Ненад Бадовинац: Оче ставио сам на свој фацебоок профил објаву где сам упознао људе да ћу урадити са Вама интервју и о посети манастиру на Превлаци и био је један коментар да је острво цвећа познат по мирису који је у свом изворном облику био од моштију светитеља који су тамо упокојени, а онда да су касније у време комунизма рекли да тај мирис долази од цвећа. Да ли је то истина?
Архимандрит Бенедикт: Јесте, то је истина и тако су назвали острво цвећа, многи људи су долазили и у периоду кад није било цвећа, осетили су да се мирис ширио из земље. Сада су делови моштију извадјењи, али и даље на појединим местима или када поветарац дуне, осети се диван, благоухани мирис.
Ненад Бадовинац: Оче, реците ми како да млади данас пронађу Христа у савременом свету и савременом начину живота?
Архимандрит Бенедикт: Данас је важно да млади на неки начин надју упориште у свом животу, да се остваре, да не лутају, а видимо колико тога има, и колико млади страдају. Дужни смо да Црква на разне начине и на разним местима буде приступачна младима, да им се понуди, и онда је на њима касније да осете духом својим и да су вољни и треба свима показати. Данас има пуно могућности, има пуно догађања, скупова разних, путовања поклоничких. Има пуно тога, велика је понуда разних видова где могу млади да осете и дотакну. Али нису сви пријемчиви да додју на службу и литургије или да им се каже да посте. Али треба да им се понуди разичити спектар могућности. Тако и ми на неки начин кроз радионице, кроз окупљања да младе позовемо да додју и да уче иконопис и сликарство. Долазе људи из других вероисповести и они се ту нађу и препознају нешто и осете и дубље истражују кроз уметност црквену и кроз разговоре. Имамо радионице за глину и керамику, бавимо се издаваштвом. Имамо духовну академију и окупљамо познате предаваче и професоре са духовних академија из различитих области, историје, филозофије, уметности. Тако да то све буде приступачно да се младима отвори видик и они кроз то полако улазе да открију духовност и да кроз то себе обогате, остваре, реализују и да буду испуњени и да свој живот обликују у добром правцу.
Ненад Бадовинац: Оче, бавите се мисионарским активностима, осим тога видео сам у Вашем манастиру велики плакат на којем пише да сте били учесник Православног симпозијума који је одржан преко интерната, путем Зоом. Значи да користие савремен интернет техничке могућности?
Архимандрит Бенедикт: Да, у овим условима забрана и ограничења где предавачи не могу да додју, ми смо искористили техничке могућнсоти које су савремени И путем Скајпа имамо контакт са познатим професорима из Русије, академицима из Београда и то је одржано уживо. Могли су верници да поставе питање и имали смо живу комуникацију са њима. Све то ћемо поставити на наш сајт и yоутубе тако да они који нису могли да прате и да буду упознати са садржајем симпозијума.
Ненад Бадовинац: Оче, црква се често противи да црква користи савремени технолошки напредак, симпозијум који је одржан је остварен путем технолошких могућност и људи из различитих делова света не би без тога могли да приступају темама који су или изложени симпозијуни, шта Ви мислите о новим технолошким могућностима, да ли би црква требала више да приступи проучавању савремене технологије и да понуди људима могућснот да их користи и да будемо део савременог начина живота?
Архимандрит Бенедикт: Треба искористити могућности које се нуде, али треба истоврменео упозрити људе, младе да су истовремено у опасности да могу да залутају у том новом систему, разним и лажним информацијама и понудама које су приступне на интернету. Црква би требала дати усмерење и да заштити верне људе, али да исто преко тих медија се упознају са много тога јер не читају књиге и не прате црквене канале, али ово даје слободу путем yоутуба и тако да се људи открију на један добар начин. И онда људи истражују и додју до прага Цкве и тако удју у храм у којем је живи извор здраве воде и хране.
Ненад Бадовинац: Оче, имате доста искуства са младима у Вашој мисији, са једне стране технолошке могућности који су доступни И олакшавају човеков живот. Машине раде посао које не морају више људи радити. Човеку је олакшан живот данас. Човек мозе да своје време искорити за друге корисније стрвари и не мора се бавити стварима којима се баве машине, али опет је човек несрећан, недостаје му време за себе и своје ближње. Али имамо могућност, а не користимо их. Имамо све, а опет немамо срећу и време за ближње.
Архимандрит Бенедикт: Нови начин живота који је условљен са новим технолошких условима човек желећи да олакша себи живот на неки начин направи лагодност и да брже функционише, на неки начин је створио себи проблем, јер је себи отворио неке нове вештачке потребе у којима се он губи, расејава. Где се он губи и расејава? Губи се квалитет живота и исхрана и одржавања физичке кондиције и упијања штетних инфорамција и оптерећује свој мозак, и умори се и истроши се. То је велики изазов и опасност где би човек требао мало да се макне од тога и да поједноставни живот и да добије квалитет у свему. Ја усмеравам младе да се враћају изворнијем начину живљења. Да виде да се баве производњом хране, да ако имају услове да имају свој виноград, свој воћњак. Просто смо се отуђили од тога, деца не знају одакле јаје долази, да се деца друже са куцама, мацама, јарићима.. они би заборавили интернет игрице. Кад деца виде животињу, забораве те игрице које су штетне. Људи су се пасивизирали физички и хране се вештачком храном коју би могли сами да производе. Физички атрофирају и ево видимо како људи болују од кичме, јер су физички пасивни, а кад би се кретали не би им требали лекари. Мало више да проводе време са биљкама и зивотњана на ваздуху било би све боље. Морамо избећи опасности.
Ненад Бадовинац: Оче, осим што се фино дефинисали одговор на моје питање, Ви сте и практично решили проблем да се млади изборе са савременом цивилизацијом која нас сажима у великим градовима и у урбани стил живота и одузима нам наше време и могућност да будемо са ближњима. Ви сте дали решење, бавите се мисијом да младе избавите из урбаног начина животом и понудили им контакт са природом, са здравом храном. Како сте то направили и који је Ваш план по том питању?
Архимандрит Бенедикт: То је од раније нешто, та визија да видим у ком правцу иду, где млади се губе и некако видимо са друге стране да су опустела поља и села, маслињаци, више то нико не ради, закоровиле се њиве, људи су година правили мале њиве, све је то срушено, труд уништен и бачен. То је као експеримент, то је храбро да смо кренули да обрађујемо поља, мало су нам се и мештани подсмејавали у смислу да ми нисмо ту орали, али јесте, терен је био песковит, подивљао, али сада виде да терен буја, да је прави, да млади долазе, ту се оживљавају, видим да воле то, и многи размишљају да купе комад земље и да раде и да се одвајају од урбаних услова и да простро дишу пуним плућима.
Ненад Бадовинац: Кад сам дошао оче код Вас видео сам да проблем који сам поставио као проблем данашњег начина живота јер младима недостаје среће и време и сада видим као доказ да је могуће то понудити младима, јер Ви сте у томе успели, то је могуће, постоји начин: овде су млади ожарене боје лица, веселог осмеха, радосни. А налазимо се у пољу, ливади, кршу. Значи да је могуће и да постоји начин за побољшање начина живота, само се треба са тим начином живота бавити.
Архимандрит Бенедикт: Све смо то спојили са Светом службом, литургијом. Служимо литургију и онда после у наставку идемо цео дан да радимо, нико се не умори, враћамо се одморнији него што смо били уморни, и то је диван гест.
Ненад Бадовинац: Хвала Вам оче на разговору и хвала Вам што сте потакли моје слушаоце и пратиоце мисионарских пројеката које водим и радио Благовести које је основао отац Гаврило лепавински и мог блога Записи репортазе, јер сте нам дали идеју да и ми покушамо се одупрети урбаном начину живота и мозда уз Ваш позив доћи овде и провести време у овом предивном амбијенту. Хвала Вам на Вашем времену и желим Вам срећу у раду.
Архимандрит Бенедикт: Желим поручити младима да они размисле о овоме што радимо и верујем да би нашли решење за многе њихове проблеме и дилеме и страхове које имају сада и мислим да је ово начин да се лечимо и духовно и душевно и физички. То је моја порука али и то сам ја добио и наследио од мог духовног заштитника светог Бенедикта који је говорио “ora et labora“, а значи рад и молитва и то је пут за смисао живота и радост.
Ненад Бадовинац: Хвала Вам оче на Вашим дивним поукама, све најбоље Вам желим од Господа.
Архимандрит Бенедикт: Богу хвала.
Разговор вођен 05.08.2020. у Црној Гори.
Разговор водио: Ненад Бадовинац