Сви људи имају потребу и могућност да молитвено призивају Бога. Нема човека чију молитву Бог не би желео да чује. Нажалост, само поједини људи користе овај Божији дар. Молитва, ако је усрдна и од срца, доћиће до Онога коме је намењена.

Тог дана присуствовао сам молитвеном сабрању на Светој Тајни Јелеосвећења у храму Архангела Гаврила у Београду. Већи број свештеника служило је посебну службу намењену исцељењу душе и тела. Многи верници дошли су у храм и на посебном месту оставили су папирић са исписаним својим именима и именима ближњих, како би свештеници током богослужења читали имена.

Када сам стигао у храм, стао сам поред јужних врата. Храм је ускоро био пун верног народа и током службе уз мирис тамјана недостајало је свежег ваздуха. Због тога је црквењак отворио и јужна врата. Хладноћа је испунила овај део храма и неколицина деце почела је да плаче. Родитељи их нису могли утишати, а то је засметало неким верницима и они су почели да се буне на дечији плач. Вероватно се тада угасила ионако ретка могућност да се људи усрдно и од срца моле Богу.

Доласком у храм омогућено нам је непроцењиво богатство, а то је доживљај заједничке и личне молитве. Управо тада, у заједници, расте наша духовна молитвена снага. Плач деце у храму не би требао да умањи могућност да се усрдно и од срца молимо Богу. Оно показује нашу слабост због које ретко свим срцем учествујемо у заједничкој молитви. Чини се лакше записати имена на папирић и дати их свештенику. Тада као да је проблем решен, али уз свештеника и наша је потреба да се молимо за људе чија смо имена записали.

Дуго је трајала служба Св. Јелеосвећења, но чини се да нико није осећао умор. Деца су престала да плачу и у храму је утихнуло све осим молитве. Верници, заједно као један, молили су да за исцељење од свих болести. Када смо у заједници, тада је молитва јача и снажнија. Негативне силе тада постају слабије. Ретко се остваре такве молитвене заједнице, али у храму Архангела Гаврила у Београду, била је те вечери заиста доживљена заједничка молитва коју је Бог сигурно чуо.

Ненад Бадовинац,
Март, 2018.

Поделите са пријатељима...